14. НОВЕМБАР – СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ

14. новембар 2014.

Данас се обележава Светски дан борбе против дијабетеса – 14. новембар. Друштво за борбу против шећерне болести града Чачка, низом активности, које су реализоване претходних дана, међу којима су и предавања и акција раног откривања и превенције ове болести, обележило је овај датум.
У свету 366 милиона људи болује од те болести, а у Србији око 600 000 и број оболелих убрзано расте. Светски дан борбе против дијабетеса обележава се у више од 160 земаља чланица Уједињених нација, а под окриљем Међународне федерације за дијабетес.
Према проценама Међународне федерације за дијабетес 366 милиона људи у свету има дијабетес, број оболелих у свету убрзано расте и очекује се да ће се за 20 година број оболелих повећати на више од 552 милиона.
На основу података ИДФ-а и Института за јавно здравље Србије „Батут” – Регистра за дијабетес, процењује се да у Србији приближно 600.000 особа, односно 8,2 одсто становника има дијабетес.
Тип 2 дијабетеса, који чини преко 90 одсто оболелих од шећерне болести, сваке године се у нашој земљи дијагностикује у просеку код 16.000 особа. Нешто чешће се открива код особа женског пола, најчешће после 40. године живота.
Дијабетес тип 1 настаје услед високоселективног разарања бета ћелија панкреаса које луче инсулин и омогућавају нормалан метаболизам шећера. Узрок вероватно лежи у покретању аутоимуног система. Разлог није познат и тренутно се највише помињу генетска основа, фактори околине (вирусне инфекције, исхрана…) и стрес.
Узрок настанка дијабетеса тип 2 није познат, али све указује на комбинацију генетске склоности и фактора средине. Пре свега се мисли на смањену физичку активност и повећан унос калорија, посебно масноћа. Ова чињеница лежи у основи глобалног тренда епидемијског повећања распрострањености дијабетеса тип 2.
Тип 2 дијабетеса више није толико редак ни код млађих особа, гојазне деце и адолесцената, а због благе симптоматологије често годинама протиче неопажено. То значи да велики број особа са дијабетесом не зна да је оболео, па на сваког оболелог долази по једна особа која не зна да има дијабетес. Открива се случајно, када су већ присутне компликације као што су болести срца и крвних судова, болести ока, бубрега и нервног система. Ове компликације значајно утичу на квалитет живота оболелих и главни су узрок привремене или трајне онеспособљености и превремене смрти.
Према подацима Регистра за дијабетес у Србији, већ у тренутку откривања типа 2 дијабетеса код приближно трећине болесника присутна је једна или више касних компликација, међу којима су ангина пекторис, инфаркт миокарда, мождани удар, дијабетесно стопало, ретинопатија, неуропатија или нефропатија.
Ипак, охрабрује чињеница да се применом превентивних интервенција, добром контролом болести и унапређењем квалитета здравствене заштите, оболевање од дијабетеса може смањити.