14. NOVEMBAR – SVETSKI DAN BORBE PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI

14. novembar 2014.

Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv dijabetesa – 14. novembar. Društvo za borbu protiv šećerne bolesti grada Čačka, nizom aktivnosti, koje su realizovane prethodnih dana, među kojima su i predavanja i akcija ranog otkrivanja i prevencije ove bolesti, obeležilo je ovaj datum.
U svetu 366 miliona ljudi boluje od te bolesti, a u Srbiji oko 600 000 i broj obolelih ubrzano raste. Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se u više od 160 zemalja članica Ujedinjenih nacija, a pod okriljem Međunarodne federacije za dijabetes.
Prema procenama Međunarodne federacije za dijabetes 366 miliona ljudi u svetu ima dijabetes, broj obolelih u svetu ubrzano raste i očekuje se da će se za 20 godina broj obolelih povećati na više od 552 miliona.
Na osnovu podataka IDF-a i Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut” – Registra za dijabetes, procenjuje se da u Srbiji približno 600.000 osoba, odnosno 8,2 odsto stanovnika ima dijabetes.
Tip 2 dijabetesa, koji čini preko 90 odsto obolelih od šećerne bolesti, svake godine se u našoj zemlji dijagnostikuje u proseku kod 16.000 osoba. Nešto češće se otkriva kod osoba ženskog pola, najčešće posle 40. godine života.
Dijabetes tip 1 nastaje usled visokoselektivnog razaranja beta ćelija pankreasa koje luče insulin i omogućavaju normalan metabolizam šećera. Uzrok verovatno leži u pokretanju autoimunog sistema. Razlog nije poznat i trenutno se najviše pominju genetska osnova, faktori okoline (virusne infekcije, ishrana…) i stres.
Uzrok nastanka dijabetesa tip 2 nije poznat, ali sve ukazuje na kombinaciju genetske sklonosti i faktora sredine. Pre svega se misli na smanjenu fizičku aktivnost i povećan unos kalorija, posebno masnoća. Ova činjenica leži u osnovi globalnog trenda epidemijskog povećanja rasprostranjenosti dijabetesa tip 2.
Tip 2 dijabetesa više nije toliko redak ni kod mlađih osoba, gojazne dece i adolescenata, a zbog blage simptomatologije često godinama protiče neopaženo. To znači da veliki broj osoba sa dijabetesom ne zna da je oboleo, pa na svakog obolelog dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes. Otkriva se slučajno, kada su već prisutne komplikacije kao što su bolesti srca i krvnih sudova, bolesti oka, bubrega i nervnog sistema. Ove komplikacije značajno utiču na kvalitet života obolelih i glavni su uzrok privremene ili trajne onesposobljenosti i prevremene smrti.
Prema podacima Registra za dijabetes u Srbiji, već u trenutku otkrivanja tipa 2 dijabetesa kod približno trećine bolesnika prisutna je jedna ili više kasnih komplikacija, među kojima su angina pektoris, infarkt miokarda, moždani udar, dijabetesno stopalo, retinopatija, neuropatija ili nefropatija.
Ipak, ohrabruje činjenica da se primenom preventivnih intervencija, dobrom kontrolom bolesti i unapređenjem kvaliteta zdravstvene zaštite, obolevanje od dijabetesa može smanjiti.