SVETAČNIK 17. DECEMBAR

17. decembar 2014.

SVETA VELIKOMUČENICA VARVARA

Otac Svete velikomučenice Varvare, sledbenice Hristove, koja se od ranih leta unevesti Hristu, po imenu Dioskor, beše znamenit položajem i bogatstvom u gradu Iliopolju Misirskom, a u veri neznabožac. Svoju ćerku jedinicu, mudru umom i krasnu likom, zatvori Dioskor u kulu visoku, okruži je svim ugodnostima, dade joj sluškinje na službu, postavi idole za klanjanje, sazida joj kupatilo s dva prozora. Posmatrajući kroz prozor kule zemlju dole i zvezdano nebo gore, Varvari se otvori um blagodaću Božjom, te poznade jedinog istinitog Boga Tvorca, iako nemade nikoga od ljudi za učitelja u tome. A kada se njen otac jednom udalji iz grada, ona iziđe iz kule i, po Božjem Promislu, srete se s nekim hrišćankama, koje joj javiše istinu vere Hristove. Srce se Varvarino rasplamti ljubavlju prema Hristu Gospodu. Ona naredi, te se proseče i treći prozor na kupatilu, da tri prozora budu simvolom Svete Trojice; na jednoj steni u kupatilu prstom nacrta krst i krst se udubi u kamen kao gvožđem urezan; iz njene stope na podu kupatila proključa izvor vode, koja docnije mnogima pričini isceljenje od bolesti. Uznav Dioskor veru svoje ćerke, izbi je surovo, istera iz kule i pojuri za njom da je ubije. Stena se jedna rastupi i sakri Varvaru od surovog oca. Kada se ponovo javi, otac je odvede načalniku Martijanu, kome predade ćerku na mučenje. Nevinu Varvaru razdenuše i šibahu, dok joj celo telo ne bi pokriveno krvlju i ranama. U tamnici javi joj se sam Gospod s angelima i isceli je. Videvši to, neka žena Julijanija, i sama poželi mučeništva. I behu obe strašno mučene i s porugom po gradu vođene. Odsekoše im grudi ženske, i krv mnoga iz njih isteče. Najzad ih izvedoše na gubilište, gde sam otac zakla ćerku svoju, a vojnici Julijaniju. Toga istog dana udari grom u kuću Dioskorovu i ubi i njega i Martijana. Postrada sveta Varvara 306. godine. Mošti joj se čudotvorne nalaze u Kijevu. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice.

SVETI JOVAN DAMASKIN
Sveti Jovan Damaskin je najpre prvi ministar kalifa Abdalmeleha, a potom monah u manastiru Svetog Save Osvećenog. Zbog vatrenog zastupanja ikonopoštovanja u vreme ikonobornog cara Lava Isavrjanina, oklevetan bi Jovan od ovoga cara kod kalifa, koji mu odseče desnu ruku. On pripade na molitvu pred ikonom Presvete Bogorodice, i ruka mu se sastavi i zaraste čudesno. Videći to čudo, kalif se raskaja, no Jovan ne hte više ostati kod njega kao velikaš, nego se povuče u manastir, gde beše od početka uzor monasima u smernosti, poslušnosti i svima propisanim podvizima monaškim. Ispevao posmrtne pesme, sastavio Oktoih, Irmologiju, Mesecoslov, Kanon pashalni, i napisao mnoga bogoslovska dela, s nadahnućem i dubinom. Veliki kao monah, i kao pesnik, i kao bogoslov, i kao vojnik istine Hristove, Damaskin se računa u velike Oce Crkve. Upokojio se mirno oko 776. godine u stotinu četvrtoj godini svoga života.