SVETAČNIK 19. MAJ

19. maj 2015. godine

PRAVEDNI JOV

Sveti pravedni i mnogostradalni Jov beše potomak Isava, unuka Avramova, i življaše u Arabiji oko dve hiljade godina pre Hrista. Ocu mu beše ime Zaret a materi Vosora; njegovo pak puno ime beše Jovav. Beše on čovek česan i bogobojažljiv i veoma bogat. No u sedamdeset devetoj godini njegovog života popusti Bog na nj iskušenja teška kroz satanu, kao što je sve potanko opisano u Knjizi Jova. I u jedan dan izgubi Jov sve ogromno imanje svoje, i sinove svoje, i kćeri svoje. Po tom napade na nj teška bolest, od koje mu se celo telo pokri ranama od temena do tabana, i ležaše Jov na đubrištu izvan grada, i komadom crepa otiraše gnoj sa rana svojih. No Jov ne zaropta na Boga, nego strpljivo podnese sve muke do kraja. Zato mu Bog povrati zdravlje, i dade mu bogatstvo mnogo veće nego što je pre imao, i rodiše mu se opet sedam sinova i tri kćeri, koliko je i pre imao. I požive Jov svega dve stotine četrdeset osam godina sve slaveći i hvaleći Boga. Jov se smatra uzorom trpeljivog podnošenja svakog stradanja, koje Bog na nas šalje, i praobrazom stradajućeg Gospoda Isusa.

PRENOS MOŠTIJU SVETOG SAVE SRPSKOG

Godine 1237. mošti Svetog Save su prenete iz Trnova u manastir Mileševu. Ovoga dana ustanovljeno je u našoj svetoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi da se praznuje prenos moštiju svetog i bogonosnog oca našeg Save, ravnoapostolnog prosvetitelja i učitelja Srpskog.

Prenos moštiju Svetitelja Save bi za vreme blagočestivog kralja srpskog Vladislava 1237. godine, i to iz Trnova u manastir Mileševo. A to bi ovako:

Pošto prođe godina dana od blaženog usnuća Svetoga Save, (koje bi 13/27.  januara 1236. g.) i od sahrane svetog mu tela u Trnovu, u crkvi Sv. Četrdeset Mučenika, sveblaženi namesnik njegov arhiepiskop Arsenije ražali se za Svetim kao za svojim ocem i učiteljem, pa dođe blagočestivom kralju Vladislavu i reče mu: „Nije lepo ni pred Bogom ni pred ljudima ostaviti oca našeg, ravnoapostolnog učitelja, darovanog nam od Hrista, koji je mnoge podvige i bezbrojne trude podneo radi Srpske zemlje i ukrasio je crkvama, kraljevstvom, arhiepiskopskim prestolom, episkopima, i svima ustavima i zakonima, da njegove svete mošti leže van njegova otačastva i prestola njegove Crkve, u tuđoj zemlji. Tvoja je dakle dužnost, da ga na svaki način iz tuđe zemlje preneseš u njegovo otačastvo“.