SVETAČNIK 22. MAJ

22. maj 2015. godine

PRENOS MOŠTIJU SVETOG NIKOLAJA MIRLIKIJSKOG

U vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, 1087. godine bude telo svoga svetitelja preneto iz Mira Likijskoga u grad Bari, u Italiji. To se desilo zbog navale muslimana na Likiju. Svetitelj se na snu javio nekome česnom svešteniku u Bariju i naredio da mu se mošti prenesu u taj grad. U to vreme grad Bari bio je pravoslavan i pod pravoslavnim patrijarhom. Pri prenosu svetiteljskih moštiju dogode se mnoga čudesa, kako od dodira moštiju, tako i od mira, koje se izobilno točilo iz moštiju. Još se u ovaj dan spominje čudo svetog Nikolaja nad Stefanom Dečanskim, kraljem srpskim; naime, kako je svetitelj Nikolaj povratio vid slepome kralju Stefanu.

SVETI PROROK ISAIJA

Sveti prorok Isaija beše od carskoga roda. Rođen u Jerusalimu od oca Amosa, brata Amasije, cara judejskog. Po velikoj blagodati Božjoj, koja je bila u njemu, Isaija se udostoji videti Gospoda Savaota na prestolu nebeskom, okruženog šestokrilnim serafimima, koji neprestano pevaju: „Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot“. Isaija je prorokovao mnogo stvari, kako pojedinim ljudima, tako i narodima. Jedanput je tri dana hodio sasvim nag po ulicama Jerusalima proričući skori pad Jerusalima pod asirskog cara Senaherima, i opominjući cara i glavare narodne, da se ne uzdaju u pomoć Misiraca i Etiopljana, pošto će i ovi uskoro biti pokoreni od istoga Senaherima, nego da se uzdaju u pomoć Boga Svevišnjega. I ovo proročanstvo, kao i sva ostala, doslovce se ispunilo. Ali, najvažnija su mu proročanstva o vaploćenju Boga, o začeću Presvete Deve, o Jovanu Preteči, i o mnogim događajima iz života Hristova. Ovaj vidoviti muž beše, zbog čistote srca svoga i zbog revnosti prema Bogu, primio sviše još i dar čudotvorstva. Tako kada opsednuti Jerusalim stradaše od žeđi, on se pomoli Bogu, i voda potekne ispod gore Siona. Ta voda prozvana je Siloam (poslata); i na tu vodu uputio je docnije Gospod sleporođenog da se umije, da bi progledao. U vreme cara Manasije, kada Isaija grmljaše protiv neznabožačkih običaja cara i glavara, sravnjujući tadanji naraštaj sa Sodomom i Gomorom, diže se protiv ovoga velikog proroka gnev glavara i naroda, i on bi uhvaćen, izveden van Jerusalima i testerom prestrugan. Živeo i prorokovao na sedam stotina godina pre Hrista. 

PRAZNIK ČUDOTVORNE PEĆKE IKONE PRESVETE BOGORODICE

Nju je po predanju slikao sv. apostol i jevanđelist Luka, u Getsimaniji kraj groba Presvete Bogorodice, 48. godine. U Carigrad ju je 460. preneo vizantijski car Lav Mudri, tu je boravila u hramu Majke Božje sve do 898. kada je poslata u Herson, na Krim. Nju je tamo dočekao sam ruski knez, sv. Vladimir, koji se pred njom krstio, o čemu postoji zapis, i otpočeo sa krštavanjem ruskog naroda. Oko 989. ikona se nalazila u Velikom Novgorodu, odakle je preneta u Nikeju. Nju je od carigradskog patrijarha dobio na blagoslov sv. Sava Srpski, kada se hirotonisao i doneo je u Srbiju. Po prenosu patrijaršije u Peć, tamo je i ova svetinja dobila svoje mesto i od tada se naziva Pećkom. Ikona stoji u naročitom tronu i okićena je mnogobrojnim dragocenim ukrasima, kao zahvalnost onih, čije su molitve pred njom uslišene.

Ikona Majke Božje je učinila mnoga čuda u gradu Peći i uopšte u narodu: sačuvala ga od kolere, bila mu uteha u vekovima robovanja, radost u žalosti, lekar u bolesti, prijatelj u nevolji, ohrabrenje u stradanju i na samrti. Srbi su je oduvek bezgranično voleli, Turci se odnosili prema njoj korektno i sa poštovanjem, a Albanci čuvali Patrijaršiju i prema ikoni gajili strahopoštovanje.