SVETAČNIK 19. JUN

19. jun 2015. godine

PREPODOBNI VISARION

Prepodobni Visarion je rođen i vaspitan u Misiru. Rano se odao duhovnom životu i „ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim“. Posetio je svetog Gerasima na Jordanu, i slušao je svetog Isidora Pelusiota. Telo svoje pobeđivao je velikim postom i bdenjem, no svoj podvig skrivao je po mogućstvu od ljudi. Jedanput je četrdeset dana stajao na molitvi ne jedući i ne spavajući. Jednu haljinu nosio je i leti i zimi. Imao je veliki dar čudotvorstva. Stalnog mesta prebivanja nije imao, nego je do duboke starosti živeo po gorama i dubravama. Isceljivao je bolesne i činio mnoga druga čudesa na korist ljudi a na slavu Boga. Upokojio se mirno 466. godine.

PREPODOBNI ILARION NOVI

Prepodobni Ilarion Novi je bio iguman Dalmatske obitelji u Carigradu. Bio je učenik Grigorija Dekapolita i podražatelj života Ilariona Velikoga, čije je i ime uzeo. Moćan u molitvi, istrajan i hrabar u stradanju. A stradao je mnogo za ikone u vreme zlih ikonoboračkih careva, Lava Jermenina i drugih. Potom cara Lava isekoše mačevima njegovi sopstveni vojnici u onoj istoj crkvi i na onom istom mestu gde se on prvo naruga svetim ikonama i odakle prvu ikonu ukloni. Tada Ilarion sveti bi pušten iz tamnice. No zamalo. Ponovo je bio mučen i držan u tamnici sve do pravoverne carice Teodore. Vidovit i prozorljiv: video angele Božje gde odnose na nebo dušu svetog Teodora Studita. Ugodivši Bogu, upokojio se u carstvu nebeskom 845. godine u svojoj sedamdesetoj godini.

SVETI JOVAN STJENIČKI

U monahe Sinaite spada, po svoj verovatnoći, Sv. mučenik Jovan Stjenički.[237][238][239] U ovo vreme u dolinama Zapadne i Golijske Morave postojale su zaista jake monaške kolonije, osobito u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, u kojoj je manastir Nikolje imao 300 kaluđera. I manastir Stjenik je imao dosta monaha od kojih su se neki bavili prepisivačkom delatnošću. O tome svedoči i mesto na zapadnoj strani manastira, nad samim svetinjskim potokom koje se zove „pisarnica“.[240] Prepodobni Jovan se prvo podvizavao u „Leštijanskoj pustinji“ (Lešje na Crnici kod Paraćina). Tu je po želji despota Stefana prepisivao 1412. Panegirik (čuvao se u manastiru Sv. Pavla u Svetoj Gori; sagoreo u požaru 1901.). Zbog turske najezde on se odatle povukao u manastir Sv. Jovana Preteče, poznat pod imenom Stjenik (stenoviti predeo planine Jelice). Među pećinama koje postoje oko manastira postoji i „pećina Sv. Jovana“ u kojoj se on po predanju podvizavao. U njegovu pećinu se penjalo i silazilo, kao i u „Trišovu pećinu“ (neki Trišo jurodivi), pomoću „gužvi i klinova“, ukopanih u kameni masiv. Po istom predanju Jovan je prvo bio u Svetoj Gori pa je posle došao za igumana manastira Stjenika koji je u njegovo vreme imao „stotinu kaluđera i sedam pisara“. Prepodobni je najviše vremena provodio u postu i molitvi; u manastir je silazio nedeljom i praznicima na Liturgiju i u dane kada su iz drugih „pet manastira iz blizine dolazili kaluđeri na pouku“. Postradao je mučenički. Po autentičnom zapisu popa Ilije iz 1474. godine u crkvi Ježevici, „pogubi bezbožna ruka ismailska kir Joana leštjanska i stenička, strani videlo. Uvi nam!“ To se dogodilo na Duhove 1462. godine, po jednima na „Svetinji“, izvoru iznad manastira, a po drugima zatvorili su ga u crkvu sa kaluđerima i narodom, pa ih zapalili i žive ispekli. Po trećima Turci su ga kod manastira nabili na kolac, a manastir zapalili.
Amfilohije Radović „SINAITI I NJIHOV ZNAČAJ U ŽIVOTU SRBIJE XIV I XV VEKA“