DRAGAČEVSKI SABOR TRUBAČA – FENOMEN KOJI TRAJE!

U susret jubileju: Slobodan Jolović, načelnik Moravičkog okruga

Kada je, već davne, 1961. godine na Dragačevskom saboru u Guči pukla prva saborska prangija, a svoje trube ukrstila četiri orkestra, ni najveći entuzijasti nisu mogli ni da naslute da će to nadmetanje lokalnih trubača, prvo, toliko dugo trajati, a onda, da će se za nešto više od pola veka razviti u najveći festival trube u svetu, treći među svetskim etno festivalima, sa hiljadama učesnika i ljubitelja ovog instrumenta. Festival koji na najlepši način, uprkos vremenu, promoviše izvorne nacionalne vrednosti Srbije, njen duh i slobodarsku tradiciju, ove godine održaće se od 3. do 9. avgusta i to po 55. put u svojoj istoriji!

O tome kako je od jednog malog seoskog sabora za nešto više od pola veka izrasla tako džinovska manifestacija u svakom smislu, kakav je bio njen razvojni put, šta je Sabor danas a kakva je njegova budućnost, i zašto nikako ne treba propustiti ni ovaj – 55. Dragačevski sabor trubača, za “Turisticki Svet” govori Slobodan Jolović, načelnik Moravičkog okruga, predsednik opštine Lučani i Saborskog odbora od 2004. do 2012. godine i, na kraju ili na početku, čovek čiji su i korenovi i srce u Guči.​

– Sabor je danas u pravom smislu svojevrsni srpski fenomen. Počelo je u porti gučke crkve 14.oktobra 1961. godine, kada je održan prvi Dragačevski sabor, koji je sve do 1971. nosio naziv Dragačevski sabor seoskih trubača Srbije. Dogodilo se te subote nešto što će kasnije prerasti u kulturno čudo, u nešto po čemu će se prepoznavati ne samo Dragačevo, već i Srbija. Takmičila su se četiri orkestra, sva četiri iz Dragačeva: Desimira Perišića, Dragiše Kovačevića, Dragana Jovanovića i Srećka Obradovića, a pobedio je orkestar Desimira Perišića, kasnije majstora trube, kome smo podigli spomenik na ulasku u Guču, koji simbolizuje povezivanje ljudi različitih kultura i nacija, u jednom od najizvornijih srpskih brendova, u Guči.

U prvom planu – truba i trubači
Ljubav Dragačevaca prema trubi traje skoro dva veka, još od naredbe kneza Miloša Obrenovića da se osnuje prvi vojni orkestar. Da li je Sabor još uvek veran zamisli njegovih osnivača – entuzijasta muzičara, novinara, opštinskih pregalaca… i koliko je od toga što je Sabor bio prvobitno – ostalo danas? Šta se i zašto promenilo?

– Vremena se menjaju. Verujem da organizatori prvih sabora nisu ni slutili da će on postati ono što je danas. Generacije su kreirale budućnost ove manifestacije. Svaka na svoj način. I sigurno je da su svi imali želju da svaki naredni sabor bude bolji od prethodnih. Bilo je i udaljavanja od njegovih izvornih vrednosti. Ali ono što je najvažnije je vratiti trubu i trubače u prvi plan. U Guči su svi dobrodošli, ali kao gosti. Meni se pripisuje da sam dolaskom na čelo opštine i Organizacionog odbora Sabora, u Guču uveo državu i političare. To je tačno, ali zahvaljujući tome, mojim menadžerskim sposobnostima, i naravno mojim saradnicima, u Guči je u saborsku infrastrukturu investirano oko šest miliona eura! Bez države nema razvoja ovog brenda. Međutim, problem je što se neki političari često pred izbore slikaju, obećaju mnogo toga i odu, a umesto ispunjenja obećanja, pojave se nižerazredni mešetari koji iz svega toga vide samo ličnu korist.
Svakog avgusta Guča postaje centar sveta i za trubače i za ljubitelje trube, koji se sa svih meridijana spuste u Guču i tu zajedno, jednaki u svojoj ljubavi prema ovom instrumentu, nedelju dana praznuju praznik trube.Koliko je po zvaničnoj statistici do sada bilo učesnika, a koliko gostiju?
​- Do sada Guču je u vreme Sabora posetilo više od 17 miliona gostiju iz Srbije i još 80 država – dve i po Srbije! Takmičilo se oko 1.050 orkestra i sviralo je oko 1.100 trubača. Među gostima u Guči bilo je i sedam šefova država. Gostoprimstvo, lep provod, zdrava domaća hrana, specijaliteti sa roštilja, sve vrste pečenja, kupus iz zemljnog lonca, hladno pivo i najbolji trubači – to je ono zbog čega će i ovog leta Sabor trubača u Guča biti jedna od dve najposećenije manifestacije u Srbiji.

Sabor je poslednjih godina sve više privredna manifestacija, koja mnoge dovodi u konceptualnu nedoumicu u smislu “šta je festival ili šta treba da bude”. Da li jubilarni 55. Dragačevski sabor donosi neke novine u konceptu i oganizaciji? Hoće li prevladati trend povratka izvornosti?

​ – Dragačevski sabor trubača je i kulturna i privredno i turistička manifestacija. Ona mora da neguje tradiciju i izvornost, privlači goste i iz svega toga izvlači korist za građane Guče i opštine Lučani. Ove godine iz programskih sadržaja biće izbačeno sve ono što je narušavalo izvornost i tradiciju ove manifestacije. Na glavnu pozornicu mogu samo trubači. Najbolji. A od iduće godine moći će da se takmiče i majstori trube. Da postanu šampioni.
Svetski poznati: Guča i Nole

Može li Guča, takva kakva je, da izdrži gabarite Sabora koji su sve veći? Da li postoji svest i jasno definisan stav u državi o značaju ove manifestacije za Srbiju i kolika je spremnost zajednice da ovo nacionalno nematerijalno blago i mesto u kojem je iznedreno – zaštiti i unapređuje kao manifestaciju i mesto od posebnog značaja za očuvanje nacionalne tradicije i kulture?

​ – Guču svi vole. Tu se provode, jedu, piju… Ali, ona još uvek nije na pravi način prepoznata od strane države iako se o njoj jednako zna u svetu i u Srbiji, kao i o Novaku Djokoviću. Ali za to smo zaslužni samo mi i Nole. Ja sam 2011. godine Vladi podneo program razvoja infrastrukture i ove manifestacije, koji bi sadašnje opštinsko rukovodstvo trebalo da obnovi i konsultuje sve nas koji smo u njenom stvaranju učestvovali.

Guča pomalo podseća na primorska mesta. Jer kao što ona čitave godine žive za leto, tako i Guča čitave godine živi za Sabor i tokom njegovog trajanja diše, što bi reklo, punim plućima. Ali, da li mislite da je potencijal ovog festivala, kao jednog od najjačih brendova Srbije, dovoljno iskorišćen za privredni razvoj Guče, odnosno opštine Lučani? Zar Guča ne bi mogla da bude neka vrsta centra u kojem bi se tokom čitave godine odvijale različiti događaji vezani za trubu i predstavljalo narodno stvaralaštvo i Srbije i sveta kroz različite kulturne i privredne programe? Da li mislite da je moguće da to bude budućnosti Guče koja bi tako u pravom smislu postala prestonica trube kakvu Srbija zaslužuje?

​ – Nažalost, potencijal ove manifestacije ni izbliza nije iskorišćen za privredni i svaki drugi razvoj Guče i ovog kraja. Ali I šire. Potrebna je daleko veća posvećenost odgovornih za unapređenje i razvoj sadržaja koji ovo mesto mogu učiniti zanimljivim preko cele godine. I svakako podrška države. Guča može postati “centar sveta” i oksnica razvoja manifesticionog turizma u našoj zemlji. Preduslov za to je profesionalni pristup, depolitizacija Sabora i, pre svega, pravi vođa. U tom slučaju neće izostati ni podrška.
Pomiriti prošlost i budućnost

Ali da se vratimo u sadašnjost. Šta sve goste ovogodišnjeg Dragačevskog sabora trube očekuje? Zna li se ko će biti zvezde Sabora i ostali učesnici? Koliko se gostiju i odakle sve očekuje?

​ – Poslednjih nekoliko godina Guča je posrnula. Zbog toga potrebni su veći rezovi, kako u programskom, tako i u pratećim sadržajima. Pevaći će biti naši dragi gosti ali na glavnu pozornicu mogu samo najbolji trubači. Za sada se zna da će svoje koncerte imati i Goran Bregović, Boban Marković, tri Dejana: Petrović, Lazarević i Jevđić. Pored finalista tu će se naći i Elvis Ajdinović i Ekrem Mamutović, kao i Sanja Ilić i “Balkanika”. Žiri izvlače iz „šešira“ kapelnici neposredno pred takmičenje, planiramo da gradimo Dom trubača… i to nije sve. Interesovanje za ovaj 55-ti, jubilarni Sabor, je veliko i očekujemo dobru posećenost i domaćih i stranih gostiju.

Kakva je vaša poruka učesnicima i Gostima Guče. Hoće li biti bezbedni, ima li dovoljno smeštajnih objekata ili prostora za kampovanje, kako stoji stvar s parkingom, cenama…?

​- O javnoj bezbednosti brinu organizator i država. Policija to tradicinalno čini na najbolji mogući način. A što se tiče smeštajnih kapaciteta, mesta još uvek ima u hotelima u čitavoj Zapadnoj Srbiji i kod naših domaćina u privatnom smeštaju. U Guči se konačno otvara i potpuno renovirani hotel “Nordik”, nekada čuven kao “Zlatna truba”. Cene su pristupačne i nisu povećavane poslednju deceniju. Ove godine niže u odnosu na mnoge manifestacije.

I na kraju, zašto nikako ne treba propustiti 55. Dragačevski sabor trubača i od 3. do 9. avgusta neizostavno biti deo motivišuće, pobedničke priče čija magija traje već više od pola veka? Šta biste poručili našim čitaocima?

– U Guču vredi doći čitave godine, ali ne treba propustiti da je doživite u vreme Sabora, kada se u Guču spuste stotine hiljada zaljubljenika u trubu iz čitavog sveta. Dođite i ovog avgusta da vidite i čujte kako su orginalnim verzijama trubači udahnuli moderni zvuk, kako su majstorski povezali prošlost i budućnost. Budite deo velike, svetske priče, nesvakidašnjeg okupljanja ljudi iz celog sveta, koje povezuje truba, instrument čiji čudesni zvuci najbolje kazuju ljubav i prenose dobru energiju tradiciji verne Srbije i zdravlje Dragačeva. Dobro došli!

Ljiljana Rebronja