SVETAČNIK 28. NOVEMBAR – POČETAK BOŽIĆNOG POSTA

28. novembar 2015.

BOŽIĆNI POST

Post pred Božić traje 40 dana i po strogosti ovaj post se može uporediti s Apostolskim. U Božićnom postu strogo se posti samo u sredu i petak. Ponedeljkom, utorkom i četvrtkom razrešava se na ulju i vinu, a subotom i nedeljom i riba. Od od 2. do 6. januara po novom kalendaru post postaje strožiji i nema razrešenja na ribu. Najstrožiji post je 6. januara, uoči Božića, to jest na Badnje veče.

Božićni post je ustanovljen radi toga da bismo se pre dana Hristovog Rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom. Post ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već je to prvenstveno odricanje od zločestivih misli, želja i dela. Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo u borbi protiv strasti, naročito protiv gordosti koja se smatra korenom svakog daljeg zla. Post ima u prvom redu duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom. Stvarni post privodi čoveka smirenju.

SVETI MUČENICI GURIJE, SAMON I AVIV

Gurije i Samon behu ugledni građani Edeski. U vreme jednog gonjenja na hrišćane oni se skloniše van grada i življahu u postu i molitvi hrabreći pravoverne, koji njima priticahu za savet. No behu uhvaćeni i pred sudiju izvedeni. Sudija im pripreti smrću, ako se ne pokore naredbi carskoj o poklonjenju idolima. Odgovoriše mu sveti mučenici Hristovi: „Ako se pokorimo naredbi carskoj, propašćemo, ma nas ti i ne ubio.“ Posle ljutih muka behu bačeni u tamnicu, u kojoj ostaše od 1/14. avgusta do 10/23. novembra  trpeći glad, tamu i teskobu. Tada ponovo biše izvedeni i mučeni; pa kako ostaše nepokolebljivi u veri Hristovoj, biše na smrt osuđeni i mačem posečeni 322. god. pri opakom caru Likiniju. Docnije i Aviv đakon Edeski, primi muke za Hrista Gospoda svoga, i u plamenu predade duh svoj Bogu. Majka njegova izvadi iz ognja telo njegovo celosno i sahrani u grob zajedno sa sv. Gurijem i Samonom. Kada presta gonjenje, podigoše hrišćani hram u čast tri mučenika, Gurija, Samona i Aviva, i položiše njihove čudotvorne mošti u jedan kovčeg. Od mnogobrojnih čudesa tih divnih svetitelja Božjih jedno je naročito znamenito. Neka udovica u Edesi imaše ćerku devojku, kojom se oženi jedan Got vojnik iz grčke vojske. Pa kako se majka bojaše da dv svoju ćerku u daleku zemlju, to se Got zakle na grobu sveta tri mučenika, da nikakvo zlo neće devojci učiniti nego da će je uzeti za zakonitu ženu, pošto je reče, neženjen. U stvari on beše ženjen. I kada odvede devojku na svoju postojbinu držaše je ne kao ženu nego kao robinju, dokle ne umre njegova zakonita žena. Tada on u dogovoru sa ostalim srodnicima svojim zakopa sa mrtvom ženom i svoju živu robinju. Robinja se s plačem moljaše sv. mučenicima, da je spasu. I oni joj se javiše u grobu, uzeše je i trenutno preneše iz Gotske zemlje u Edesu, u svoju crkvu. Sutradan, kada crkvu otvoriše, nađoše devicu kraj groba svetitelja Božjih, i saznaše o čudesnom izbavljenju njenom.