SVETAČNIK 6. APRIL

6. april 2016. godine

 PREPODOBNI ZAHARIJE

Prepodobni Zaharije je bio sin Kariona Misirca, koji ostavi ženu i decu i zamonaši se. Zahariju uzme otac k sebi, pošto ga majka nije mogla da ishrani. Iako mlađi od mnogih staraca u Skitu, udostojio se bio većih blagodatnih darova nego mnogi starci. Od blagodati Božje osećao je kao da mu gori cela unutrašnjost njegova. Na pitanje svetog Makarija, ko je pravi monah, odgovori Zaharija: „Onaj ko sebe neprestano prinuđava na zapovesti Božje“. A na pitanje avve Mojseja, šta znači biti monah, Zaharija skine svoju kamilavku i zgazi nogama pa reče: „Ako čovek ne bude ovako sokrušen, ne može biti monah!“ Bio velikim svetilom među monasima u pustinji, i mlad se upokojio u Gospodu.

SPOMEN ČUDA U PEČERSKOM MANASTIRU

Dva druga Jovan i Sergije, pobratime se pred ikonom Presvete Bogorodice u tom manastiru. Jovan beše bogat čovek i imaše petogodišnjeg sina Zaharija. Razbole se Jovan i pred smrt preporuči svoga sina staranju Sergijevom, i ostavi Sergiju na čuvanje dosta srebra i zlata s tim, da ovaj to uruči Zahariji kada ovaj odraste. No kada Zaharija odraste, Sergije odreče da je išta primio od umrlog Jovana. Tada mu reče Zaharija, neka se zakune pred onom istom ikonom Presvete Bogorodice, pred kojom je uhvatio bratstvo sa njegovim pok. ocem, da ništa nije primio od Jovana, pa mu ništa neće ni tražiti. Sergije pristane. No kada se zakle, htede prići da celiva ikonu, ali ga sila neka držaše dalje i ne dopuštaše. Tada najedanput poče besomučno vikati: „Sveti oci, Antonije i Teodosije, ne dajte da me pogubi ovaj nemilostivi angel!“ To ga demon beše napao po Božjem popuštanju. Potom prokaza sav novac što je Jovan ostavio. No kada otvoriše, nađoše onu sumu udvojenu. Udvoji se ona suma Promislom Božjim. Primivši novac, Zaharije ga dade manastiru, a sam se tu postriže za monaha, prožive dugo, udostoji se velikih darova Božjih, i preseli se mirno u večnost.