SVETAČNIK 9. JUN – SPASOVDAN

Vaznesenje Gospodnje se desilo četrdeseti dan posle Vaskrsenja, kada se Gospod vazneo na Nebo. U tih četrdeset dana iza svoga Vaskrsenja, javljao se učenicima govoreći im o Carstvu Božijem, i pošto im je zapovedio da se ne udaljuju od Jerusalima, nego da čekaju Svetog Duha, izveo je Gospod svoje učenike do Vitinije, podigao svoje ruke i blagoslovio ih je, i blagosiljajući ih Vazneo se na Nebo. Pokazavši im svoju pobedu nad smrću, i uverivši ih da će se oni i dalje oslanjati na Njegovo prisustvo i pomoć, čak i kad On bude fizički uzet od njih, On ih je ostavio na način koji je jasno pokazivao da Njegovo telesno prisustvo nije više bilo neophodno i da će oni nastaviti Njegovu službu koju je započeo, i u kojoj će On zauvek biti s njima prisutan (Mt 28,18-20). Dok su učenici sa Gore Maslinske gledali na oblak koji je Gospoda sakrio od njihovih očiju na nebo, objaviše im Anđeli da će Isus Hristos koji se od njih vazneo na Nebo, na isti način ponovo doći, kao što su Ga videli da se vaznosi na Nebo. Sv. Grigorije Niski (395) kaže da se ovaj praznik u Kapadokiji zvao η̉ ε̉πισωζομέμη (η̉μέρα), tj. Spasovdan, zato što se u taj dan dovršilo delo našeg spasenja i iskupljenja.

Inače, Vaznesenje Gospodnje, kao svoju slavu, praznuju mnogi manastiri i crkve Eparhije žičke, među kojima su: Saborna crkva u Čačku, manastir Vaznesenje u Ovčarsko -kablarskoj klisuri, manastir Žiča, Rača, crkva u Pranjanima i mnoge druge svetinje.