SVETAČNIK 19. JUN – SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE – TROJICE

19. jun 2016. godine

SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE – PEDESETNICA -TROJICE

Duhovi, Trojica, Silazak Svetog Duha na Apostole, praznik koji predstavlja rođendan hrišćanske Crkve; a praznuje se 50. dan posle hrišćanske Pashe (Vaskrsa), pa se zove i Pedesetnica (grč. Πεντηκοστή). Ovaj hrišćanski praznik odgovara jevrejskom prazniku Pedesetnice, koji se svetkovao kao Praznik sedmica (nedelja) ili Praznik žetvi (2 Moj 34,32), isto u 50. dan posle Pashe. U hrišćanskoj Crkvi na Pedesetnicu svetkuje se spomen na Silazak Svetog Duha na Apostole.

U pedeseti dan po Vaskrsenju i deseti dan po Vaznesenju, izlila se obilata blagodat Svetog Duha na učenike Hristove, i napunila ih snagom da Hristov zakon na zemlji utvrde: „I kad se navrši pedeset dana bijahu svi apostoli jednodušno na okupu. I ujedanput nastade šum sa neba kao hujanje silnoga vjetra, i napuni sav dom gdje oni sjeđahu; I pokazaše im se razdijeljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih. I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju.“ (Dap 2,1-4) Tako se ispuni ono što je Isus Hristos svojim učenicima pred odlazak na Nebo obećao. Sila Svetoga duha odmah je počela da dejstvuje jer je Sv. Petar nakon toga vatrenom rečju pridobio tri hiljade ljudi za Hristovu nauku.

PREPODOBNI VISARION

Prepodobni Visarion je rođen i vaspitan u Misiru. Rano se odao duhovnom životu i „ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim“. Posetio je svetog Gerasima na Jordanu, i slušao je svetog Isidora Pelusiota. Telo svoje pobeđivao je velikim postom i bdenjem, no svoj podvig skrivao je po mogućstvu od ljudi. Jedanput je četrdeset dana stajao na molitvi ne jedući i ne spavajući. Jednu haljinu nosio je i leti i zimi. Imao je veliki dar čudotvorstva. Stalnog mesta prebivanja nije imao, nego je do duboke starosti živeo po gorama i dubravama. Isceljivao je bolesne i činio mnoga druga čudesa na korist ljudi a na slavu Boga. Upokojio se mirno 466. godine.

PREPODOBNI ILARION NOVI

Prepodobni Ilarion Novi je bio iguman Dalmatske obitelji u Carigradu. Bio je učenik Grigorija Dekapolita i podražatelj života Ilariona Velikoga, čije je i ime uzeo. Moćan u molitvi, istrajan i hrabar u stradanju. A stradao je mnogo za ikone u vreme zlih ikonoboračkih careva, Lava Jermenina i drugih. Potom cara Lava isekoše mačevima njegovi sopstveni vojnici u onoj istoj crkvi i na onom istom mestu gde se on prvo naruga svetim ikonama i odakle prvu ikonu ukloni. Tada Ilarion sveti bi pušten iz tamnice. No zamalo. Ponovo je bio mučen i držan u tamnici sve do pravoverne carice Teodore. Vidovit i prozorljiv: video angele Božje gde odnose na nebo dušu svetog Teodora Studita. Ugodivši Bogu, upokojio se u carstvu nebeskom 845. godine u svojoj sedamdesetoj godini.

SVETI JOVAN STJENIČKI

U monahe Sinaite spada, po svoj verovatnoći, Sv. mučenik Jovan Stjenički.[237][238][239] U ovo vreme u dolinama Zapadne i Golijske Morave postojale su zaista jake monaške kolonije, osobito u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, u kojoj je manastir Nikolje imao 300 kaluđera. I manastir Stjenik je imao dosta monaha od kojih su se neki bavili prepisivačkom delatnošću. O tome svedoči i mesto na zapadnoj strani manastira, nad samim svetinjskim potokom koje se zove „pisarnica“.[240] Prepodobni Jovan se prvo podvizavao u „Leštijanskoj pustinji“ (Lešje na Crnici kod Paraćina). Tu je po želji despota Stefana prepisivao 1412. Panegirik (čuvao se u manastiru Sv. Pavla u Svetoj Gori; sagoreo u požaru 1901.). Zbog turske najezde on se odatle povukao u manastir Sv. Jovana Preteče, poznat pod imenom Stjenik (stenoviti predeo planine Jelice). Među pećinama koje postoje oko manastira postoji i „pećina Sv. Jovana“ u kojoj se on po predanju podvizavao. U njegovu pećinu se penjalo i silazilo, kao i u „Trišovu pećinu“ (neki Trišo jurodivi), pomoću „gužvi i klinova“, ukopanih u kameni masiv. Po istom predanju Jovan je prvo bio u Svetoj Gori pa je posle došao za igumana manastira Stjenika koji je u njegovo vreme imao „stotinu kaluđera i sedam pisara“. Prepodobni je najviše vremena provodio u postu i molitvi; u manastir je silazio nedeljom i praznicima na Liturgiju i u dane kada su iz drugih „pet manastira iz blizine dolazili kaluđeri na pouku“. Postradao je mučenički. Po autentičnom zapisu popa Ilije iz 1474. godine u crkvi Ježevici, „pogubi bezbožna ruka ismailska kir Joana leštjanska i stenička, strani videlo. Uvi nam!“ To se dogodilo na Duhove 1462. godine, po jednima na „Svetinji“, izvoru iznad manastira, a po drugima zatvorili su ga u crkvu sa kaluđerima i narodom, pa ih zapalili i žive ispekli. Po trećima Turci su ga kod manastira nabili na kolac, a manastir zapalili.
Amfilohije Radović „SINAITI I NJIHOV ZNAČAJ U ŽIVOTU SRBIJE XIV I XV VEKA“