БОГОЉУБ КАРИЋ У ЛЕСКОВЦУ:ОД ПОРОДИЧНОГ КАПИТАЛИЗМА ДО СРПСКОГ МАНЧЕСТЕРА И НОВЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ СРБИЈЕ

Аутор фотографоје Г.Н.

Данас сам поново у Лесковцу, и то на чувеној Роштиљијади.
Док гледам хиљаде људи, мајсторе роштиља, вредне домаћине и предузетнике, размишљам о једној ствари:
Колико Србија заиста зна о томе шта је Лесковац некада био?
Лесковац није био сиромашна варош која је чекала да јој неко нешто поклони.
Напротив.
Био је један од најзначајнијих индустријских центара овог дела Европе, град приватних фабрика, трговаца, занатлија, предузетника и породичног капитала.
Зато је и добио име:
СРПСКИ МАНЧЕСТЕР.
Породице су деценијама стварале капитал. Отац је градио са синовима, браћом, рођацима и радницима. Стварале су се фабрике, куповале машине, освајала тржишта и запошљавале хиљаде људи.
То је био породични капитализам на делу.
А онда је после Другог светског рата тај модел практично уништен.
Приватна имовина је национализована, предузећа су одузимана власницима, а у првим послератним годинама машине, опрема и производни капацитети из бројних лесковачких фабрика премештани су широм тадашње Југославије.
И зато хоћу да ово остане записано, нарочито за младе генерације Лесковчана.
ГДЕ ЈЕ ОТИШАО ДЕО ИНДУСТРИЈСКЕ СНАГЕ ЛЕСКОВЦА?
НИШ — Фабрика гуме „Морава“ припојена је „Вулкану“, а грађевинско предузеће „Трудбеник“ предато Нишу.
БЕОГРАД — Фабрика гуме „Рекорд“; делови фабрике „Глигорије Петровић“; део штампарског предузећа „Покрет“; Графички завод „Соко“, као једна од најмодернијих штампарија тог времена; металско предузеће „Монтафон“.
КРУШЕВАЦ — Фабрика сапуна „Јабланица“, уступљена „Мерими“, као и део капацитета фабрике сапуна и козметике „Кукар“.
НОВИ САД И ОСИЈЕК — делови капацитета фабрике „Кукар“.
УРОШЕВАЦ — Фабрика стоног уља „Дубочица“.
ПИРОТ, ПОДГОРИЦА, ПРОКУПЉЕ, ВИШЕГРАД, ПОЖАРЕВАЦ, ЗЕМУН, БЕОГРАД И ТЕТОВО — машине и капацитети текстилне фабрике „Глигорије Петровић“, касније „Коста Стаменковић“, распоређивани су на више страна.
БАЧКА ПАЛАНКА И ОЏАЦИ — капацитети фабрике кудељних и памучних производа „Коста Илић и синови“.
ВАРАЖДИН И БЕЛИШЋЕ — капацитети фабрике вунених тканина Лазе Теокаревића.
ВРАЊЕ, ВЛАДИЧИН ХАН И БЕОГРАД — делови штампарског предузећа „Покрет“, касније „Напредак“.
НИКШИЋ — делови лесковачке градске електричне централе пренети су за потребе пиваре „Требјеса“.
А за поједина лесковачка предузећа и машине данас се чак тешко може поуздано утврдити где су све завршили.
Замислите ту слику:
Један град је деценијама стварао фабрике, машине, знање и породични капитал, а онда су делови те индустријске снаге расути од Лесковца до градова широм Југославије.
ИНДУСТРИЈА И РАДНА МЕСТА
Слично томе десило се и 2000. године, када су на власт дошли разни „експерти“. Тада су на многим фабрикама стављени ланци и катанци, а велики број њих је продат будзашто.
Милион људи остало је без посла, а са њима су нестала и радна места, производња и перспектива читавих породица и градова.
Не смемо да заборавимо те грешке. Србија мора поново да производи, да отвара фабрике и да ствара нова радна места. Јер без производње нема ни снажне економије, а без људи који раде нема ни будућности.
Али ја данас нисам дошао у Лесковац да бих отварао старе поделе.
Нити тражим да Ниш, Београд, Крушевац, Вараждин или било ко други враћа машине старе осамдесет година.
ПРОШЛОСТ МОРАМО ДА ЗНАМО. АЛИ БУДУЋНОСТ МОРАМО ДА НАПРАВИМО!
И зато кажем:
Не враћајмо старе машине — направимо најсавременије фабрике Европе!
Аутоматизоване фабрике. Роботика. Вештачка интелигенција. Нова текстилна индустрија. Прехрамбена индустрија. Савремена машиноградња. Логистика. ИТ. Домаћи предузетници и инвеститори из читавог света.
Хајде да поново створимо Српски Манчестер — али Српски Манчестер XXИ века!
А Лесковац има још једно благо које нико никада није могао да однесе.
ЗЕМЉУ. ЗНАЊЕ. ТРАДИЦИЈУ. И ЛЕСКОВЧАНЕ.
Зато верујем да Лесковац и Јабланички округ могу да постану велики европски центар производње, прераде и извоза органске и висококвалитетне хране.
Нећемо само да извозимо паприку, парадајз, воће и поврће као сировину.
Хајде да овде правимо готов производ највеће вредности.
Ајвар. Сокове. Намазе. Сушено и замрзнуто воће и поврће. Органску храну. Премијум производе највишег квалитета.
Да се широм света чита:
МАДЕ ИН ЛЕСКОВАЦ — СЕРБИА.
А данашња Роштиљијада показује шта Лесковац већ има.
Ја то кажем без дилеме:
ЛЕСКОВЧАНИ ПРАВЕ НАЈБОЉИ РОШТИЉ НА СВЕТУ!
Јапанци имају суши. Италијани пицу. Американци бургер. Мексиканци такос.
Свака част свима. То су различите културе и различите традиције.
Али ми имамо ЛЕСКОВАЧКИ РОШТИЉ!
Пљескавицу, ћевапе, уштипке, вешалицу — и оно најважније, мајсторе који своје знање преносе са генерације на генерацију.
Зашто онда у Лондону, Берлину, Бечу, Паризу, Дубаију, Њујорку, Пекингу или Токију не бисмо имали лесковачке ресторане као светски бренд?
Мало организације, светски стандарди квалитета, врхунски дизајн и маркетинг, франшизни систем — и нешто што данас привлачи људе на Роштиљијаду може сутра да буде светска гастрономска индустрија Србије.
И онда спајамо све:
нашег сељака + органску производњу + домаћу стоку + прерађивачку индустрију + лесковачке мајсторе + светски бренд + извоз.
То је економија!
То су нова радна места!
То је начин да млади Лесковчани не купују карту у једном правцу за Београд или иностранство, него да овде стварају породице, компаније и своју будућност.
Наши преци су пре скоро сто година, без интернета, без вештачке интелигенције, без робота и без данашњег капитала, успели да од Лесковца направе Српски Манчестер.
Зато ја питам:
АКО СУ МОГЛИ ОНИ — ЗАШТО НЕ БИСМО МОГЛИ МИ?
Можемо.
И морамо.
ЛЕСКОВАЦ МОРА ПОНОВО ДА ПРОИЗВОДИ, ИЗВОЗИ, ЗАПОШЉАВА И ПОБЕЂУЈЕ!
ПОРОДИЦА ЈЕ СНАГА СРБИЈЕ
Да чувамо историју.
Да славимо Роштиљијаду.
Али пре свега — да направимо нову економску будућност Лесковца!
Живео Лесковац!
Живели вредни Лесковчани!
Ваш

Богољуб Боги Карић
О АУТОРУ
Породичан човек. Пионир и реформатор капитализма у Југославији и Русији у време председника Михаила Горбачова. Визионар. Миротворац. Градитељ. Фармер, који се бави сточарством, воћарством и пољопривредом. Оријентисан на органски узгој и здраву храну. Филантроп. Архитекта новог економског светског поретка. Председник Међународног комитета „Никола Тесла“. Експерт УН Програма за одрживи развој. Члан УН Глобал Маркетплаце-а. Члан Њујоршке академије наука. Добитник више почасних доктората међународних универзитета. Номинант за Нобелову награду.