БОГОЉУБ КАРИЋ, НОСИЛАЦ ЛИСТЕ ПОКРЕТ СНАГА СРБИЈЕ – БК, У ГРОЦКОЈДУНАВ, ЗЕМЉА И ВОЋЕ СУ НАШЕ ЗЛАТО

Данас сам био у Гроцкој.
Отворили смо канцеларију нашег покрета и разговарали са великим бројем грађана, домаћина, пољопривредника, предузетника, жена и младих људи.
Желим посебно да захвалим Дејану Старчевићу, председнику нашег Општинског одбора у Гроцкој, и свим нашим члановима који су организовали величанствен дочек. Таква енергија и толики број људи показују да Гроцка жели промене.
Нисам дошао у Гроцку да људима причам шта пише у политичким програмима.
Дошао сам да разговарамо о ономе што они најбоље знају — од чега се живело, шта је Гроцка некада имала и шта може поново да постане.
А када човек погледа Гроцку, поставља се једноставно питање:
Како је могуће да крај који има Дунав, плодну земљу, хиљаде хектара воћњака, вредне домаћине и милионско тржиште Београда на свом прагу не буде једно од најбогатијих места у Србији?
Гроцка је један од најзначајнијих воћарских крајева Србије. Према подацима саме општине, овде је око 7.500 хектара под плантажним воћњацима и око 3.000 активних пољопривредних газдинстава. Гроцка је водећа у Србији по производњи трешње, брескве и кајсије, а међу водећима је и по јабуци и крушки.
То није сиромашна општина.
То је огроман капитал.
Али наш проблем је што деценијама продајемо оно што је најјефтиније — сиров производ — уместо онога што је најскупље: готов производ.
Некада је овде постојала и озбиљна прерада. Чувена ПКБ пекмезара прерађивала је воће и поврће, запошљавала људе и извозила.
А данас?
Воћар произведе трешњу, брескву, кајсију или јабуку и онда стрепи колика ће бити откупна цена и хоће ли му род пропасти.
То морамо да променимо.
Не желим да из Гроцке извозимо само килограм брескве.
Хоћу да извозимо сок. Џем. Компот. Сушено и замрзнуто воће. Дечју храну. Премијум производе. Органску храну. Производ са именом ГРОЦКА — СРБИЈА.
Хоћу хладњаче, сортирнице, сушаре, мале и средње фабрике за прераду, савремено паковање,
лабораторије и директан приступ домаћим и светским тржиштима.
Мој принцип је једноставан:
ПРОИЗВЕДИ.
ПРЕРАДИ.
УПАКУЈ.
БРЕНДИРАЈ.
ИЗВЕЗИ.
И ту видим снагу породичног капитализма.
Свака кућа може да буде мала фабрика.
Једна породица производи воће. Друга прави џем. Трећа сокове. Четврта суши воће. Пета пакује. А
заједно користе хладњаче, лабораторије, логистику, технологију и извозну мрежу.
Тако се ствара богат домаћин.
Тако се ствара богата Гроцка.
Тако се ствара богата Србија.
А имамо још нешто што многе земље света могу само да пожеле.
Имамо Дунав.
Дунав за мене није само река која пролази поред Гроцке.
Он је вода. Он је транспорт. Он је туризам. Он је трговина. Он је веза са Европом. Он је огромна
развојна шанса.
Зато стално говорим:
Наша земља, наша вода и наш Дунав — то су наша нафта, наш гас и наше злато.
Само морамо знати да их претворимо у производњу и бољи живот људи.
Гроцка има још једну огромну предност — Београд.
На само неколико десетина километара налази се највеће тржиште у Србији. Хотели, ресторани,
продавнице, пијаце, школе, вртићи, болнице и стотине хиљада породица свакога дана купују храну.
Зашто најквалитетнији део те хране не би долазио управо из Гроцке?
А онда оно што Београд не потроши — на Дунав, железницу, камионе и у свет.
Мој циљ није да Гроцка преживљава од сезоне до сезоне.
Мој циљ је да породица која овде има земљу, знање и вољу за рад може од свога рада да живи као
породица у Аустрији или Немачкој.
То се не постиже обећањима.
Постиже се производњом.
Постиже се прерадом.
Постиже се технологијом.
Постиже се организованим наступом на тржишту.
И постиже се тако што држава и град престану да гледају пољопривредника као некога коме једном годишње треба дати субвенцију, већ као предузетника и произвођача који ствара национално богатство.
Али богат домаћин није само онај који добро продаје своје воће. Богат је и онај који зна да ће он, његова деца и његови родитељи имати лекара када им затреба.
Грађани су ми данас говорили и о ономе што их највише боли — о Дому здравља у Винчи.
То није било каква зграда. То је дом здравља који треба да служи Винчи, али и Гроцкој, Ритопеку, Лештанима, Болечу, Калуђерици и околним местима.
Годинама су сви обећавали да ће бити изграђен и обновљен. Данас је у рушевинама, око њега се баца смеће, а нико га није реновирао.
Не може крај који храни Београд најбољим воћем да нема достојанствен дом здравља за своје људе. Домаћин који цео живот ради на земљи, мајка са дететом и старији човек заслужују лекара у свом месту, а не рушевину и празна обећања.
Зато кажем јасно: обнова Дома здравља у Винчи мора да буде приоритет. Не као још једно обећање, већ као обавеза према људима који овде живе и раде.
Данашњи сусрет са грађанима Гроцке још једном ме је уверио да Србији не недостаје богатство.
Богатство је свуда око нас.
Недостаје нам систем који ће то богатство претворити у фабрике, производе, извоз, плате и сигурност породице.
Гроцка може да буде пример такве Србије.
Од воћњака до фабрике.
Од Дунава до европског тржишта.
Од породичног газдинства до породичне компаније.
Не тражимо богатство испод туђе земље.
Имамо га под својим ногама и пред својим очима.
Имамо земљу.
Имамо воду.
Имамо Дунав.
Имамо знање.
Имамо домаћина.
Треба нам организација, технологија и тржиште.
Гроцка нема нафту — али има своје злато.
И време је да од тог злата добро живе они којима оно припада — грађани Гроцке и Србије.
Богољуб Карић
Носилац листе Покрет СНАГА СРБИЈЕ – БК

Видео линк https://we.tl/t-iBSQTq8620iy91rt