SVETAČNIK 16. JANUAR

16. januar 2015.

PROROK MALAHIJA

Prorok Malahija je poslednji od proroka po vremenu. Rodio se posle povratka Jevreja iz ropstva vavilonskog. Bio je licem neobično lep. Po predanju, narod ga je nazivao angelom, možda zbog njegove spoljašnje lepote ili zbog duševne čistote, ili pak zbog družbe s angelom Božjim. Često je govorio s angelom licem u lice. Kada se to dešavalo, i drugi su neki čuli glas angelski, ali se nisu udostojili da vide lice angelsko. Ono što mu je angel javljao, mladi prorok je i proricao. Vikao je na neblagodarni Izrailj i na bezakone sveštenike. Na petsto godina pre Hrista prorekao je jasno pojavu i službu Jovana Krstitelja. No, u glavnom, on je prorok dana Strašnoga Suda. Predstavio se Bogu u mladosti i posle njega nije više bilo proroka u Izrailju do Jovana Krstitelja.

SVETI MUČENIK GORDIJE
Sveti mučenik Gordije je rođen u Kesariji Kapadokijskoj. Bio je oficir u rimskoj vojsci u vreme cara Likinija. No kada nasta strašno gonjenje hrišćana, on napusti vojsku i svoj čin i udalji se u pustinju Sinajsku. Usamljen na planini Horivu, Gordije provođaše vreme u molitvi i razmišljanju o tajnama neba i zemlje. Naročito, pak, razmišljaše o sujeti i ništavnosti svega onoga oko čega se ljudi toliko muče i bore na Zemlji, pa najzad poželi da umre i preseli se u život neprolazni i netruležni. S tom željom on siđe u grad u vreme nekih neznabožačkih trka i igara. Prijavi se gradonačelniku kao hrišćanin. Uzalud ga ovaj odvraćaše od vere, s laskama i pretnjama. Gordije osta nepokolebljiv i tvrd kao dijamant i govoraše: „Nije li očito bezumlje kupovati ovim kratkovremenim životom večnu muku i pogibao duševnu?“ Na smrt osuđen, on radosno hitaše gubilištu i usput govoraše dželatima o divnoj i slatkoj nauci Hristovoj. I s imenom Isusovim na usnama on predade svoje mlado telo maču a pravednu dušu Bogu 320. godine.