SVETAČNIK 17. FEBRUAR

17. februar 2015.

PREPODOBNI ISIDOR PELUSIOT

Prepodobni Isidor Pelusiot je bio rodom Misirac; sin uglednih roditelja i srodnik aleksandrijskih patrijaraha: Teofila i Kirila. Proučivši sve nauke svetske, on se odreče bogatstva i svetske slave i sav se predade duhovnom životu radi ljubavi Hristove. Bio je veliki i usrdni branitelj i tumač vere pravoslavne. Po tvrđenju istoričara Nikifora sveti Isidor je napisao preko deset hiljada pisama raznim licima, u kojima je jedne ukorevao, druge savetovao, treće tešio, četvrte poučavao: „Važnije je poučavati se dobrodeteljnom životu nego li krasnorečivom propovedanju“, piše on u jednom pismu. U drugom veli: „Ako ko želi da mu se vrline pokažu velikim, neka ih smatra malim, i one će se zaista pokazati velikim“. Prvo i osnovno pravilo za Isidora bilo je: prvo tvoriti, pa onda učiti, po primeru Gospoda Isusa. U vreme gonjenja svetog Zlatousta, kada se sav svet podeli u dva tabora, jedan za, a drugi protiv ovoga velikog stuba Pravoslavlja, sveti Isidor stade na stranu Zlatoustovu. On pisaše patrijarhu Teofilu, kakvo je veliko svetilo crkve Zlatoust, i moljaše ga da se okane nenavisti prema njemu. Poživeo je dugo, uradio mnogo, proslavivši Hrista Boga životom i perom i preselio se u Carstvo Hristovo oko 436. godine.

PREPODOBNI NIKOLAJ ISPOVEDNIK
Prepodobni Nikolaj Ispovednik beše sa ostrva Krita. Dođe u Carigrad da obiđe svoga srodnika Teodora, igumana manastira Studijskog, pa tu i osta, i zamonaši se. Kao monah Nikolaj prođe sve podvige radi spasenja svoje duše. U vreme gonjenja crkve od strane Lava Jermenina, Teodor i Nikolaj behu ljuto mučeni, unižavani bijeni goveđim žilama, najzad bačeni u tamnicu gde tamnovahu tri godine. Po smrti svetog Teodora Nikolaj posta igumanom studijskim. Još za života činio čudesa silom blagodati Božje. Tako: isceli od bolesti Evdokiju, ženu cara Vasilija, i Jelenu, ženu patrikija Manuila. Teofilu Melisenu, uglednom plemiću, kome se ne držahu deca, blagoslovi novorođenu kćerku i proreče da će živeti i mnogoplodna biti, što se i zbi na radost roditeljima. Na sam dan smrti prizva monahe i upita ih šta im nedostaje. Žita – odgovoriše monasi. Tada reče samrtnik: „Onaj koji je ishranio Izrailja u pustinji, poslaće i vama izobilno pšenice kroz tri dana“. I zaista trećega dana doplovi pod manastir lađa puna žita, poslata od cara Vasilija. Preselio se u carstvo nebesko u sedamdeset petoj godini svoga života, 4/17. februara 868. godine.