SVETAČNIK 8. MART

8. mart 2015. godine

SVETI SVEŠTENOMUČENIK POLIKARP SMIRNSKI

Sveti sveštenomučenik Polikarp, episkop smirnski rodio se beše kao neznabožac. Sveti Jovan Bogoslov uvede ga u veru Hristovu i krsti ga. U ranom detinjstvu Polikarp osta siroče i prema nekom snoviđenju, primi ga jedna plemenita udova, Kalista, koja ga kao sina podiže i vaspita. Beše Polikarp od detinjstva blagočestiv i milosrdan. Starao se da podržava životom svetog Vukola, tadašnjeg episkopa u Smirni, a i svete apostole Jovana i Pavla, koje je poznavao i slušao. Sveti Vukol ga rukopoloži za prezvitera, a pred smrt označi ga za svoga naslednika u Smirni. Apostolski episkopi, koji se sabraše na pogreb Vukolu, hirotonisaše Polikarpa za episkopa. Od samoga početka bi Polikarp obdaren silom čudotvorstva. Tako, izgna zlog duha iz sluge nekoga knjaza, zaustavi molitvom strašni požar u Smirni. Videći ovo mnogi neznabošci smatrahu ga jednim od bogova. Nizvođaše kišu u suho vreme, isceljivaše bolesti, proziraše, proricaše itd. Postrada za vreme cara Marka Avrelija. Na tri dana pred smrt proreče sveti Polikarp: „Kroz tri dana ću biti sažežen na ognju radi Gospoda Isusa Hrista!“ I kad ga treći dan vojnici uhvatiše i povedoše na sud, on uzviknu: „Neka bude volja Gospoda Boga moga!“ A kada ga sudija savetovaše da se odreče Hrista i prizna rimske bogove, reče Polikarp: „Ne mogu promeniti bolje za gore!“ Naročito Jevreji mržahu Polikarpa i nastojavahu da se Polikarp spali. Kada ga vezana staviše na lomaču, on se moljaše dugo Bogu. I beše vrlo star, i sed, i svetao kao angel Božji. I videše svi ljudi, kako ga plamen obavija, ali njega ne dodiruje. Ustrašeni takvom pojavom neznabožne sudije narediše dželatu da ga kopljem kroz plamen probode. I kada bi proboden, iz njega isteče veoma mnogo krvi, tako da se sav oganj pogasi, a telo njegovo osta celo i neopaljeno. Po nagovoru Jevreja naredi sudija da se mrtvo telo Polikarpovo spali po običaju jelinskom. I tako spališe nečastivi mrtvog onoga koga živog nisu mogli spaliti. Postrada sveti Polikarp 167. godine na Veliku Subotu.

U drugu nedelju Velikog posta slavi se spomen svetog Grigorija Palame, arhiepiskopa Solunskog, koji je od jeretika Varlaama zaštitio učenje o božanstvenosti blagodatne svetlosti kojom je Gospod zasijao na Tavoru i koja ozaruje čoveka nakon najdubljeg podviga molitve i posta. Ovo je, da tako kažemo, praznik pobede pravoslavnog podvižništva nad racionalističkim lažnim učenjima koja odriču značaj podviga posta.

DRUGA NEDELJA VELIKOG POSTA

U drugu nedelju Velikog posta slavi se spomen svetog Grigorija Palame, arhiepiskopa Solunskog, koji je od jeretika Varlaama zaštitio učenje o božanstvenosti blagodatne svetlosti kojom je Gospod zasijao na Tavoru i koja ozaruje čoveka nakon najdubljeg podviga molitve i posta. Ovo je, da tako kažemo, praznik pobede pravoslavnog podvižništva nad racionalističkim lažnim učenjima koja odriču značaj podviga posta.