SVETAČNIK 30. APRIL

30. april 2015. godine

SVETI SVEŠTENOMUČENIK SIMEON PERSIJSKI

Sveštenomučenik Simeon episkop Persijski u vreme opakoga cara Savorija, ili Sapora, bi istjazavan za Hrista sa dva svoja prezvitera, Avdelajem i Ananijom. Pre njih pogibe i carev evnuh Ustazan, koji se najpre beše odrekao Hrista, a posle, dirnut ukorom sv. Simeona, ponovo ispovedio pred carem veru istinitu. Na gubilište sa Simeonom behu izvedeni još 1000 hrišćana. Simeon se navlaš izmače, da bi bio poslednji posečen, te da bi mogao hrabriti hrišćane do kraja, da se nijedan ne pokoleba zbog straha smrtnoga. Kada prezviter Ananija stavi glavu na panj, uzdrhta celim telom. A carev pristav, Fusik, koji beše potajni hrišćanin, poče hrabriti Ananiju govoreći: „Ne boj se starče, zatvori oči, i budi mužestven, da bi sagledao svetlost božansku!“ Čim to izreče, bi pozvan kao hrišćanin i caru optužen. Car i njega mukama velikim umori, a tako isto i ćerku njegovu, devicu Askitreju. Najzad bi i sv. Simeon posečen, pošto najpre stado svoje isprati u onaj svet. Iduće godine na Veliki Petak bi ubijen za Hrista i carev omiljeni evnuh Azat i sa njim hiljadu drugih vernih. Tada car zažali svoga evnuha, i obustavi dalje ubijanje hrišćana. Svi česno postradaše za Hrista Cara i Gospoda 341. ili 344. godine.

PREPODOBNI MAKARIJE NOTARAS

U Korintu se rodi i ovaj blaženi Makarije, novi podvižnik i svetitelj Božji. Njegovo je poreklo iz čuvene vizantiske porodice Notarasa, iz koje potiče i prepodobni otac naš Gerasim Novi, čudotvorac Kefaloniski.
Roditelji svetog Makarija zvahu se Georgije i Anastasija i behu ugledni građani Korinta. Posle više muške i ženske dece, rodi im se 1731. godine i ovaj blagosloveni Mihail. Jer tako ga nazva na svetom krštenju tadašnji episkop Korintski Partenije. Roditelji ga dadoše da izuči školu i on pokaza u tome ne mali uspeh. Ali duša mladog Mihaila još od detinjstva naginjaše ka crkvenom bogosluženju i podvižničkom monaškom životu. Zato i protiv volje svoga oca, koji ga htede da postavi za upravitelja nekih peloponeskih sela, on se udalji taj-no u manastir Mega Spileon (Velika Pećina) u dubini Peloponeza. Nastojanjem pak njegovog oca on bi odatle vraćen u Korint, gde uskoro postade narodni učitelj. Zbog dobrote njegove i vrlinskog mu življenja, zavole ga sav korintski narod i klir i monasi. Kada se 1764. godine upokoji arhiepiskop Korintski Partenije, onda svi skupa, i narod i klir i monaštvo, zatražiše za svog pastira i stvarnog učitelja prepodobnog Mihaila. Snabdevši ga svim potrebnim pismima i potpisima, oni ga pošalju u Carigrad tadašnjem patrijarhu vaseljenskom Samuilu i Svetom Sinodu, sa molbom da ga rukopolože za arhipastira njihovog grada. Patrijarh i Sinod na to pristanu, i, pošto Makarije prođe po redu sve sveštene činove, bi hirotonisan za episkopa Korintskog…

Godine 1768. izbi ruskoturski rat, i ruski brodovi stigoše i do Korinta. Zbog nevolja i nesreća u ovom ratu, koje nastaše i na Peloponezu, sveti Makarije bi prinuđen da se udalji iz Korinta na ostrvo Zakintos (u Jonskom moru), odakle otide i na Kefaloniju da se tamo pokloni svetim moštima svoga srodnika prepodobnog Gerasima. Zatim pređe na ostrvo Idru i zadrža se u manastiru Presvete Bogorodice. Kada se rat između Rusije i Turske završi, turske vlasti preko Sinoda u Carigradu zabraniše povratak na svoje eparhije svim arhijerejima koji behu prišli ruskoj vojsci. Protiv svake pravde ova odluka bi primenjena i na svetog Makarija, iako on ne beše umešan u rat, nego svo vreme rata življaše po mestima gde beše turska vladavina. Zbog te odluke on napusti Idru i svoj Korint, i pođe u Svetu Goru. Uz put svrati na neko vreme na ostrvo Hios (u Jegejskom moru), gde ostade kratko vreme, pa produži put za Svetu Goru…

Pošto već duže vremena sakupljaše dela Svetih Otaca i Podvižnika, Makarije predloži bogatom Jovanu Mavrogordatu da zajedno izdaju svetootačka podvižnička dela u jednoj štampanoj knjizi pod imenom Filokalija – Dobrotoljublje, što uskoro zaista i bi.

Provevši neko vreme u Smirni, prepodobni se vrati na Hios. Tamo nađe jedno usamljeno mesto blizu crkve Svetog Petra, otkupi ga i nastani se tu zajedno sa svojim učenikom sa Hiosa Jakovom. Na tom usamljenom i spokojnom mestu sveti Makarije se dade na velike duhovne podvige, podvige posta i molitvenog bdenja. Svojim podvižničkim trudovima prepodobni pridodade i trudove na sastavljanju i pisanju dušekorisnih knjiga na pouku hrišćanima, kao što su knjige: Novi Lug („Neon Limonarion“), O čestom pričešćivanju Svetim Tajnama, i druge korisne knjige. U tim i takvim podvizima približi se i končina ovozemaljskog života blaženog Makarija. Pred samu smrt, udari na njega neka teška bolest, koja mu oduze jednu stranu tela, i on se ne mogaše više kretati niti pisati. On primi tu bolest sa blagodarnošću Bogu i sa velikom krotošću. U svom smirenju on govoraše da je kažnjen tako zato što se još nije pokajao. I prolivaše obilne i tople suze. Uz njega tada behu i prepodobni oci Nil i Nikifor, njegovi dotadašnji sapodvižnici. I tako u miru on predade svoj duh u ruke Gospoda svog 17/30. aprila 1805. godine. A po smrti svetog Makarija Bog dade da se na njegovom grobu po njegovim svetim molitvama dogodi nekoliko čudesnih isceljenja.