SVETAČNIK 24. MAJ – SVETI KIRILO I METODIJE

24. maj 2015. godine

SVETI KIRILO I METODIJE

Sveti Kiril i Metodije Ravnoapostolni su bili braća rođena, rodom iz Soluna, od roditelja znamenitih i bogatih, Lava i Marije. Stariji brat Metodije kao oficir provede deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako nauči slovenski jezik. Po tom se Metodije udalji u goru Olimp i predade monašom podvigu. Tu mu se pridruži docnije i Kiril (Konstantin). No kada hazarski car Kagan potraži od cara Mihaila propovednike vere Hristove, tada po zapovesti carevoj ova dva brata budu pronađeni i poslati među Hazare. Ubedivši Kagana u veru Hristovu, oni ga krstiše sa velikim brojem njegovih doglavnika i još većim brojem naroda. Posle izvesnog vremena oni se vrate u Carigrad, gde sastave azbuku slovensku od trideset osam slova, i počnu prevoditi crkvene knjige s grčkog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava odu u Moravsku, gde veru blagočestivu rasprostreše i utvrdiše, a knjige umnožiše i dadoše ih sveštenicima, da uče omladinu. Na poziv pape odu u Rim, gde se Kiril razbole i umre 14/27. februara 869. godine. Tada se Metodije vrati u Moravsku i potrudi se do smrti na utvrđenju vere Hristove među Slovenima. Po njegovoj smrti – a on se upokoji u Gospodu 6/19. aprila 885. godine – učenici njegovi, petočislenici, sa svetim Klimentom kao episkopom na čelu, pređoše Dunav i spustiše se na jug, u Makedoniju, gde, iz Ohrida, produžiše među Slovenima posao, započeti Kirilom i Metodijem na severu.

SVETI NIKODIM SRPSKI

Sveti Nikodim, arhiepiskop pećki, veliki jerarh beše Srbin po rođenju. Podvizavao se u Svetoj Gori, i bio iguman Hilandara. Po smrti Save III bude izabran za arhiepiskopa „vseja serbskija i pomorskija zemlji“ 1317. godine. On je krunisao kralja Milutina 1321. godine. Preveo je Jerusalimski tipik na srpski. U predgovoru ove knjige on kaže: „Svemogući Bog, koji zna nemoć našu, daće nam moć duhovnu, no ako mi prvo trud pokažemo“. Iskreno je voleo podvižnički život, i trudio se na iskorenjivanju bogumilske jeresi i utvrđivanju vere pravoslavne. Upokojio se u Gospodu 1325. godine. Čudotvorne mošti počivaju mu u manastiru u Peći.

SVETI OCI PRVOG VASELJENSKOG SABORA

Spomen i pohvala Svetim Ocima Prvog Vaseljenskog sabora vrši se u nedelju pred Duhove, ili u 7. nedelju po Vaskrsu. Ovaj Sabor bi održan u Nikeji 325. god. u vreme svetog cara Konstantina Velikog. Ovaj Sabor sazvat beše, da otkloni, zabunu, koju svojim krivim učenjem stvorio beše Arije, sveštenik aleksandrijski. On je, naime, rasprostirao učenje, kao da je Hristos u vremenu stvoren od Boga, i da nije prevečni Sin Božji, ravan po bitnosti Bogu Ocu. Na ovom Saboru učestvovalo je 318 Svetih Otaca. Sabor je osudio učenje Arijevo i Arija predao anatemi, pošto nije hteo da se pokaje. Još je Sabor konačno utvrdio Simvol Vere, koji je docnije dopunjen na Drugom Vaseljenskom saboru.