SVETAČNIK 13. AVGUST

SVETI EVDOKIM

Sveti Evdokim je rođen u Kapadokiji od blagočestivih roditelja, Vasilija i Evdokije. U vreme cara Teofila (829-842.) Evdokim beše mlad oficir u vojsci. No i kao vojnik on ulagaše sav trud, da živi po zapovestima jevanđelskim. Čuvaše čistotu svoju neporočno, i izbegavaše da govorima s kojom ženom osim majke svoje. Beše milosrdan prema bednima, brižljiv u čitanju sveštenih knjiga, i još brižljiviji u molitvama Bogu. Izbegavaše sujetne zabave i praznoslovlje. „Usred meteža i sujete svetske beše kao krin usred trnja i kao zlato usred ognja“. Zbog njegovih neobičnih dobrodetelji car ga postavi za vojvodu Kapadokijskog. Na tom visokom položaju Evdokim se staraše da bude pravedan pred Bogom, i pravedan prema ljudima. No po Božjem Promislu skonča rano, u 33. godini svojoj. Njegove mošti pokazaše se celebne. Jedan sumašedši čovek dotaknu se groba njegova i ozdravi; tako i jedno uzeto dete ustade i bi zdravo. Posle 18 meseci njegova majka otvori sanduk i nađe telo njegovo kao živo, bez ikakva znaka trulenja. I divan miris dizaše se od tela svetiteljeva. Mošti mu docnije behu prenete u Carigrad, i sahranjene u novoj crkvi Sv. Bogorodice, koju postrojiše roditelji ovoga pravednoga Evdokima.

SVETA MUČENICA JULITA

Sveta Julita je bila rodom iz Kesarije kapadokijske. Imađaše, sa svojim susedom spor oko imanja. Ovaj ode sudu i objavi da je Julita hrišćanka, što je u to vreme značilo isto što i biti van zakonske zaštite. Sveta Julita radije se otkaza svoga imanja nego svoje vere. No zlobni neznabošci ne ostaviše je na miru ni posle toga, nego je mučiše i najzad u ognju sagoreše, 303. godine. I tako ova sledbenica Hristova žrtvova i imanje i telo svoje radi večnog spasenja duše.