SVETAČNIK 15. DECEMBAR

15. decembar 2015.

SVETI PROROK AVAKUM

Sveti prorok Avakum je bio sin Asafatov, iz plemena Simeonova. Prorokovao na šest stotina godina pre Hrista za vreme cara Manasije. Prorekao opustošenje Jerusalima. Kada Navuhodonosor, car vavilonski, udari na Jerusalim, Avakum se skloni u zemlju Ismailćansku, odakle se posle opet vrati u Judeju, gde življaše kao zemljoradnik. Jednoga dana nošaše on ručak radnicima na njivi, kad mu se najedanput javi angel Gospodnji i reče: „Odnesi ručak koji imaš u Vavilon Danilu, u jamu lavovsku. I reče Avakum: Gospode, Vavilona ne videh, i jamu ne znam gde je“. Tada ga angel uze za kosu i trenutno prenese u Vavilon, u daljinu ogromnu, na jamu lavovsku, u koju Danil beše bačen od cara Kira za kaznu, jer se ne pokloni idolima. „Danile, Danile, primi ručak što ti ga posla Bog“, viknu Avakum. I Danil primi i jede. Potom angel Božji opet uze Avakuma i prenese u Judeju, na njivu njegovu. Još je Avakum prorokovao o oslobođenju Jerusalima i vremenu Hristovom. Upokojio se u dubokoj starosti i sahranjen u mestu Kela. Mošti mu otkrivene u vreme Teodosija Velikog.

SVETI CAR UROŠ

Sveti Uroš, car srpski je bio sin cara Dušana. Carovao u teško vreme raspada carstva srpskog. Krotak, pobožan i blag, on nije hteo silom potčinjavati neobuzdane velikaše, među kojima je najneobuzdaniji bio Vukašin, koji dobrome caru glave dođe. Mučenički postrada dobri Uroš 2. decembra 1367. godine u trideset prvoj svojoj godini. Od ljudi ubijen, on bi od Boga proslavljen. Njegove čudotvorne mošti počivale su u manastiru Jasku u Fruškoj gori, odakle su za vreme Drugog svetskog rata (1942. godine) prenete u Beograd i položene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara i despota Stefana Štiljanovića. Za vreme ovoga dobrog cara sazidan je manastir Sveti Naum na Ohridskom jezeru; sazida ga Urošev velikaš Grgur.

PREPODOBNI JOANIKIJE DEVIČKI

Prepodobni i bogonosni otac naš Joanikije, veliki čudotvorac Božji u našem narodu, rodio se u predelima Srpske Dioklitije (ili Duklje), od roditelja pobožnih i imućnih, no koje on potom prevaziđe pobožnošću i bogatstvom duhovnim. Rodio se u drugoj polovini 14. veka i živeo na zalasku slavnog Srpskog carstva i slobodne države, pred početak strašnog i mnogovekovnog ropstva agarjanskog, u koje potom zapade srpski rod. Od rane mladosti svoje on sebe svet posveti Bogu i životu za Boga, zbog čega i napusti svet i vrevu svetsku i udalji se u pustinju, to jest u jednu zabačenu klisuru Crne Reke (na Ibru), gde molitveno samovaše i tihovaše u jednoj tamošnjoj tesnoj pešteri. Tu svoju tamnu pećinu Prepodobnik Božji ubrzo pretvori u svetli hram Božji, jer u duši svojoj izgradi sveti i nerukotvoreni hram Božji u Duhu, a zatim i samu tu pećinu pretvori u hram Svetih Arhanđela Božjih.Kada se zatim slava podviga Svetiteljevih pronese po okolnim krajevima i među svim verujućim ljudima, koji zbog toga u velikom broju počeše dolaziti Prepodobnome, Joanikije tada napusti svoje mesto podviga i odbeže u neprohodne krajeve Dreničke, gde se sakri u gustu šumu zvanu Devič, po čemu kasnije i bi nazvan Devički. Na ovom novom mestu svojih novih podviga Sveti Joanikije je uskoro podigao crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice, i tako postao prvi ktitor novog manastira Devič. Po prestavljenju pak Prepodobnog Joanikija, a to je bilo 2/15. decembra 1430. godine, podignuta je mala crkvica na njegovom grobu. Odmah po blaženom prestavljenju i česnom pogrebenju Svetog Joanikija, počela se projavljivati njegova bogodana čudotvorna i celebna moć. Zbog toga je pobožni narod obližnjih i daljnih krajeva počeo priticati njegovim svetim moštima i prositi od Svetoga blagodatna isceljenja za duše i tela svoja. A divni Čudotvorac Devički bogodarežljivo isceljivaše sve bolesti i nemoći onih koji mu sa verom i ljubavlju pribegavahu.