SVETAČNIK 8. MAJ – MARKOVDAN, TOMINA NEDELJA

8. maj 2016. godine

SVETI APOSTOL I JEVANĐELIST MARKO

Sveti apostol i jevanđelist Marko beše saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga u poslanici svojoj prvoj naziva sinom svojim, ne sinom po telu nego sinom po duhu. Kada Marko beše s Petrom u Rimu, umoliše ga verni, da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa, Njegova čudesa i život Njegov. Tako Marko napisa Sveto Jevanđelje, koje vide i sam apostol Petar i posvedoči kao istinito. Od apostola Petra bi Marko postavljen za episkopa i poslat u Misir na propoved. I tako sv. Marko bi i prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop u Misiru. Misir sav beše pritisnut gustim mrakom neznaboštva, idolopoklonstva, gatarstva i zlobe. No s pomoću Božjom sv. Marko uspe da poseje seme nauke Hristove po Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja dođe u Aleksandriju, kuda ga vođaše Duh Božji. U Aleksandriji on uspe da zasnuje crkvu Božju, da joj postavi episkopa, sveštenike i đakone, i da sve dobro utvrdi u veri blagočestivoj. Svoju propoved Marko potvrđivaše čudesima velikim i mnogim. Kada neznabošci podigoše tužbe na Marka, kao razoritelja njihove idolopokloničke vere, i kada gradonačelnik poče tragati za Markom, ovaj odbeže ponovo u Pentapolj, gde produži utvrđivati svoje ranije delo. Posle 2 godine opet se vrati Marko u Aleksandriju, na veliku radost svih vernih, čiji se broj biše već vrlo umnožio. Tom prilikom Marka uhvatiše neznabošci, vezaše ga čvrsto i počeše vući po kaldrmi vičući: povucimo vola u obor! Svega ranjena i iskrvavljena baciše ga u tamnicu, gde mu se najpre javi angel nebeski, hrabreći ga i krepeći ga; a po tom javi mu se sam Gospod Isus i reče mu: „mir Tebi, Marko, jevanđeliste moj!“ na što mu Marko odgovori: „Mir i Tebi Gospode moj Isuse Hriste!“ – Sutradan zlobni ljudi izvukoše Marka iz tamnice i ponovo ga vukoše po ulicama sa istom vikom: povucimo vola u obor! Sav iznuren i izmožden Marko izusti: u ruke Tvoje, Gospode, predajem duh moj! i tako izdahnu i preseli se dušom u bolji svet. Njegove svete mošti biše od hrišćana česno sahranjene, da kroz vekove daju iscelenja ljudima od svake muke i svake bolesti.

CARIGRADSKA IKONA PRESVETE BOGORODICE

NEDELJA ANTIPASHE – TOMINA NEDELJA

U drugu nedelju posle Pashe, to jest u onu koja sledi nakon Vaskrsa i nosi naziv „Nedelja Antipashe“, spominje se „Dodir svetog slavnog apostola Tome“. Tu je odmah data primedba da se „u ovoj drugoj nedelji Antipashe ne peva vaskrsno, nego sve praznika“. U taj osmi dan po Vaskrsenju Gospoda spominje se kako se Gospod javio Svojim učenicima sabranim zajedno, ovoga puta sa Tomom, i kako je dao Tomi, koji je sumnjao u Njegovo vaskrsenje, da dodirne Njegove rane, na šta Ga je Toma, poverovavši, ispovedno kao svog Gospoda i Boga, dok je Gospod nazvao blaženim one koji nisu videli, a poverovali su. „Antipasha“ znači „umesto Pashe“, jer je to prvi nedeljni dan u čitavoj godini kada se ponovo praznuje događaj Vaskrsenja Hristovog. Ovaj dan se takođe naziva „Nedeljom obnovljenja“, „Nedeljom novom“, jer posle Vaskrsa prvi put ponavlja i kao da „obnavlja“ veliki praznik Vaskrsenja. Poredak službe toga dana, kao i njen sadržaj, nije običan vaskrsan.