SVETAČNIK 9. MAJ – POBUSANI PONEDELJAK

9. maj 2016. godine

SVETI SVEŠTENOMUČENIK VASILIJE AMASIJSKI

Sveti sveštenomučenik Vasilije je bio episkop amasijski. Likinije, zet cara Konstantina, čijom sestrom beše oženjen, pretvaraše se pred velikim carem kao hrišćanin, no kada dobi od cara na upravu ceo Istok, on poče najpre tajno a posle javno goniti hrišćane i utvrđivati idolopoklonstvo. Žena njegova tugovaše zbog toga veoma, no ne može odvratiti muža svoga od nečestija. Predavši se idolopoklonstvu Likinije se predade bezmerno svima strastima, a najviše ženoneistovstvu. Pri napadu ove nečiste strasti on htede oskvrniti devicu Glafiru, koja stajaše u službi caričinoj. Ova se požali carici, i carica je tajno posla iz carskog dvora u Nikomidiji u oblast Pontijsku. Devica dostiže grad Amasiju, i tu bi srdačno primljena od episkopa Vasilija i ostalih hrišćana. Beše Glafira vrlo radosna, što je Bog spase u devičanstvu i pisaše o tom carici. I carica se radovaše i šiljaše joj novaca za hram Amasijski. No jedno pismo Glafirino, upućeno carici, pade u ruke carskom evnuhu, koji ga pokaza caru Likiniju. Saznavši car gde se nalazi Glafira, odmah posla, da se dovede u Nikomidiju, i ona i episkop. U međuvremenu umre Glafira, te vojnici dovedoše samo Vasilija vezana. Posle muka i tamnice blaženi ovaj muž bi posečen i bačen u more, 322. godine. Njegovi klirici, po ukazanju angela Božjega, nađoše mu telo blizu grada Sinopa, izvukoše iz vode pomoću ribarskih mreža, i preneše u Amasiju, gde ga česno sahraniše u hramu, koji on svojim trudom i podiže. Car Konstantin diže vojsku na Likinija, pobedi ga, uhvati i posla na zatočenje u Galiju, gde skonča svoj bogomrski život.

POBUSANI PONEDELJAK

U ovaj ponedeljak, služi se, ne po Tipiku nego po blagočestivom običaju, pominjanje upokojenih koje se u narodu zove „Radonjica“. U Tipiku za taj nisu određene nikakve posebne molitve za upokojene, a pominjanje se obavlja zato što se u Tominu nedelju sećamo, između ostalog, silaska Hristovog u ad, dok od ponedeljka Tomine sedmice Tipik ponovo dozvoljava služenje parastosa upokojenima. Toga dana služe se parastosi na grobljima, čime živi kao da čestitaju svojim upokojenim srodnicima i bližnjima radosni praznik Vaskrsenja Hristovog. Na parastosima i sahranama na groblju sve do odanija Vaskrsa umesto „Svjatij Bože“ peva se „Hristos voskrese“.