SVETAČNIK 7. OKTOBAR – PREPODOBNI SIMON MONAH

7. oktobar 2016. godine

SVETA PRVOMUČENICA TEKLA

Ravnoapostolna Tekla rođena je u Ikoniji od roditelja znamenitih, ali neznabožačkih. Kao osamnaestogodišnja devojka bila verena za nekoga mladića u ono vreme, kada apostol Pavle dođe sa Varnavom u Ikoniju na propoved Jevanđelja. Slušajući Pavla tri dana i tri noći Tekla se obrati potpuno veri Hristovoj i zavešta se živeti u devstvu. Videvši je majka, kako i ne gleda više na svoga verenika niti pomišlja na brak, poče je najpre savetovati a po tom tući i moriti glađu. Najzad je predade sudiji i zahtevaše, opaka majka, da je ognjem sažeže. Sudija je baci na oganj, no Bog je spase nepovređenu. Tada Tekla pođe za apostolom Pavlom, i dođe sa njim u Antiohiju. Privučen spoljašnom krasotom Teklinom nekakav starešina gradski htede je uzeti k sebi silom, no Tekla se iščupa iz njegovih ruku. Taj starešina optuži je knezu kao hrišćanku, koja se gnuša braka. Knez je osudi na smrt i baci pred zverove, no zverovi se ne taknuše tela svete device. Udivljen ovim upita je knez: „Ko si ti, i kakva je sila u tebi, da ti ništa ne može naškoditi?“ Odgovori mu Tekla: „Sluškinja sam Boga živoga“. Tada je knez pusti na slobodu, i ona pođe propovedati Jevanđelje, i uspe da obrati mnoge u veru istinitu, među kojima i neku uglednu i česnu udovicu Trifenu. Po tome se sv. Tekla, po blagoslovu apostola Pavla, udalji u jedno pusto mesto blizu Selevkije. Tu se ona dugo podvizavaše i iscelenjem bolesnika čudotvornom silom obraćaše mnoge u hrišćanstvo. Pozavideše joj lekari i vračari iz Selevkije, te poslaše neke mlade ljude, da je oskverne, nadajući se da će ona kad izgubi devičanstvo izgubiti i moć svoju čudotvornu. Tekla begaše od onih drskih mladića, i kad vide da će je uhvatiti, ona se pomoli Bogu za pomoć pred jednom stenom, i stena se rastupi i sakri ovu sv. devicu i nevestu Hristovu. I bi joj ta stena i skrovište i grob. O ovoj čudesnoj hrišćanskoj junakinji i svetiteljki veli sv. Zlatoust „čini mi se da vidim ovu blaženu devu kako prinosi Gospodu jednom rukom devstvo a drugom rukom mučeništvo“.

PREPODOBNI SIMON MONAH (Stefan Prvovenčani kralj srpski)

Krunisan za kralja u svojoj zadužbini Žiči od svoga brata i duhovnog oca sv. Save. Pobožan hrišćanin, mudar i miroljubiv vladalac, Stefan je sa sv. Savom uzdigao Pravoslavlje do velikog toržestva u narodu svome. Po njegovoj želji sv. Sava zamonašio ga je pred smrt i dao mu ime Simon. Upokojio se u Gospodu 24. septembra / 7. oktobra 1224. godine. Njegove čudotvorne mošti počivaju u Studenici.

SVETI KRALJ VLADISLAV

Sveti kralj Vladislav je bio sin kralja Stefana. Sagradio manastir Mileševa, gde je preneo iz Trnova mošti sv. Save. Odlikovao se neobičnom milosrdnošću prema bednim ljudima.

SVETI DAVID  (knez Dimitrije)

Sveti David je bio sin Vukana, brata Stefanova. Sagradio je manastir na Limu, gde se i sam zamonašio.