SVETAČNIK 21. OKTOBAR

21. oktobar 2016. godine

PREPODOBNA PELAGIJA

Prepodobna Pelagija je bila pokajana grešnica. Rođena kao neznaboška u Antiohiji i obdarena od Boga velikom telesnom lepotom Pelagija je upotrebljavala svoju lepotu na duševnu propast i sebe i drugih. Beše se kroz blud vrlo obogatila. Idući jednom pored crkve sv. muč. Julijana, u kojoj propovedaše episkop Non, ona svrati u crkvu i ču propoved o Strašnom Sudu i kazni grešnika. I ta reč je toliko potrese i izmeni, da se ona na jedanput zgadi na samu sebe, ustraši Boga, pokaja za sve nečiste grehe svoje, i pripade sv. Nonu s molbom, da je krsti. „Smiluj se meni, grešnoj, oče sveti, krsti me i nauči me pokajanju: ja sam more bezakonja, ambis propasti, mreža i oruđe đavolsko.“ Tako ova pokajnica sa suzama moljaše arhijereja Hristova. I on je krsti. Na krštenju joj kumovaše blažena Romana, đakonisa te crkve, koja je po tom, kao njena duhovna mati, utvrdi dobro u veri hrišćanskoj. No Pelagija ne bude zadovoljna samo krštenjem. Osećajući pritisak mnogobrojnih grehova svojih i grižu savesti, ona se reši na veliki podvig. Svoje ogromno bogatstvo, grehom sabrano, ona ostavi siromašnim ljudima, i tajno ode u Jerusalim, gde se pod muškim imenom, kao monah Pelagije, zatvori u jednu keliju na Jeleonskoj Gori, i tu otpočne teški podvig posta, molitve i bdenja. Posle tri godine poseti je đakon sv. Nona Jakov i zateče je još živu, ali kada je ponovo poseti posle nekoliko dana, nađe telo njeno mrtvo, i česno ga sahrani. Upokoji se sv. Pelagija oko 461. god. Tako ova negdašnja velika grešnica pokajanjem i trudom umilostivi Boga, oprosti se greha, i posveti. I njena očišćena i posvećena duša udostoji se carstva Božjeg.

PREPODOBNA TAISA

Prepodobna Taisa je bila pokajana grešnica, po rođenju Misirka. Kao i sv. Pelagija tako i Taisa provođaše mladost svoju u razuzdanom bludu. Na zao put života beše Taisa upućena i od svoje bestidne matere. No Bog milostivi, koji ne želi grešniku propasti no spasenja, nađe načina da Promislom Svojim čudesnim spase grešnu Taisu. Jedan od učenika sv. Antonija Velikog, Pafnutije Sidonit, ču za Taisu, za njen grešni život, i za otrov duševni, kojim ona trovaše dušu mnogih ljudi, pa se reši, da je s Božjom pomoći spase. Preobuče se, dakle, Pafnutije sveti u svetsko odelo, uze jedan zlatnik ode u grad, nađe Taisu i dade joj zlatnik. Taisa misleći da joj taj čovek dade zlatnik za nečisto delo, odvede Pafnutija u svoju sobu. Tada Pafnutije otvori svoja blagodatna usta i izobliči grehe Taisine i pozva je na pokajanje. Duša i savest u Taisi probudiše se, i Taisa se obli suzama dubokog srdačnog pokajanja. Razdavši sve svoje imanje bednima ona se uputi u jedan devojački manastir, prema uputstvu sv. Pafnutija, i tu osta oko tri godine, zatvorena u jednu keliju, živeći samo o hlebu i vodi. Pred smrt je poseti sv. Pafnutije i izvede je, preko njene volje, iz kelije. Ona se uskoro razboli i posle kratkog bolovanja predade svoju očišćenu i osvećenu dušu Bogu. Sv. Pavle Preprosti, drugi učenik sv. Antonija, u viziji vide u raju prekrasnu obitelj, ugotovanu od Boga sv. Taisi pokajnici. Upokoji se ova sveta duša 340. godine.