SVETAČNIK 6. FEBRUAR

6. februar 2017. godine

PREPODOBNA KSENIJA RIMLJANKA

Prepodobna Ksenija je rođena u Rimu kao jedinica ćerka znamenitog senatora. Privučena ljubavlju Hristovom ne htede stupati u brak, kako željahu roditelji njeni, nego, da bi izbegla to, odbegne iz doma tajno sa dve robinje svoje, i dođe na ostrvo Koa, u mesto Milas, gde osnuje devičku obitelj podvizavajući se tu do smrti. Iako beše slaba žena, ipak imađaše mušku izdržljivost u postu, molitvi i bdenju. Često po celu noć stajaše na molitvi; beše odevena bednije od svih sestara, a na hleb koji jeđaše, često posipaše pepeo iz kadionice. U času njene smrti (+ 450. godine) pojavi se divno znamenje nad devičkim manastirom: venac od zvezda sa krstom u sredini, sjajnijim od sunca. Od njenih moštiju mnogi bolesnici dobiše isceljenje. Robinje njene sledovahu u svemu primeru svoje igumanije, i kada umreše, biše sahranjene, po svojoj želji, kod nogu blažene Ksenije.
SVETI MUČENIK VAVILA

Sveti mučenik Vavila je bio sveštenik u Siciliji. Postradao je za Hrista sa dva svoja učenika u III veku.

BLAŽENA KSENIJA PETROGRADSKA

Blažena Ksenija Petrogradska, još za života svoga, pa do dana današnjeg smatra se hitrom pomoćnicom i čudotvorkom. Spasenja radi i ljubavi prema bližnjima na sebe je uzela, čini se, bezuman podvig. Za svoja dela, molitve, pošćenja, stranstvovanja i podpošenja svega sa smirenim osmehom, Blažena Ksenija bi nagrađena od Boga darom prozorljivosti i čudotvorstva. Njena kapela pa Smolenskom groblju, bila je ispisana zahvalnostima za čudesa koja je Blažena činila svojim molitvenim zastupništvom.
Na Pomesnom saboru Ruske pravoslavne Crkve, juna 1988., Blaženu Kseniju Petrogradsku proglasiše svetom.
Blažena Ksenija rodila se između 1719. i 1721. godine, a svoj spasonosni podvig činila je u Petrogradu. Ksenijin muž, Andrej Fjodorovič Petrov, bio je pevač dvorskog hora. Ništa nije poznato o detinjstvu i mladosta Blažene Ksenije, a narodno sećanje sačuvalo je samo to što beše vezano za sam početak njenog jurodivog podviga – iznenada smrt muža koji je umro bez hrišćanskog pokajanja. Potresena tim strašnim događajem, dvadesetšestogodišnja udova rešila je otpočeti teži hrišćanski podvig – napraviti se bezumnom, kako bi, prineći kao žrtvu Bogu ono najdragocenije u čoveku – razum, umolila Stvoritelja za pomilovanje iznenadno preminulog supruga. Ostavila je svoje ime, nazvala se imenom supruga svoga i kao takva, prošla je ceo svoj krsni put, prinevši na oltar Božiji darove svespasonosne ljubavi prema bližnjemu. Kada je na dan pogreba muža svoga obukla odeću njegovu: kaftan, pantalone, kačket i kada ga je tako odevena pratila u grob, rodbina i prijatelji mišljahu da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum. Svi je žališe i saosećahu sa njom. A Ksenija, kao da je izgubljenog uma, tešila ih je govoreći: „Andrej Fjodorovič nije umro, već se ovaplotio u mene, Kseniju, koja je davno mrtva“. Tako započe njeno lutanje ulicama Petrograda. Kuću, koju je nasledila posle smrti muža, reši da pokloni Paraskevi Antonovoj, kod koje iznajmi sobicu, pa sav svoj imetak razdeli sirotinji, a novac odnese u crkvu za pokoj duše „rabe Božije Ksenije“. Saznavši za takvu njenu odluku, muževljeva rodbina zamoli upravu da ne dozvoli Kseniji, da u bezumlju razdeli svu imovinu, međutim, nakon potrebnog ispitivanja, izveden je zaključak da je ona savršeno zdrava, kao i da ima pravo raspolagati svojom imovinom na način koji hoće. Nakon toga, Blažena Ksenija, razdeli sve što je imala pa u samo jednom muškom odelu, krenu na ulicu, u podvižničko stranstvovanje.
Izložena raznoraznim optužbama i podsmesima, po čitave dane, zimi, leti, po žezi i studeni, Ksenija lutaše Petrogradom. Njena čudna odeća, nerazumljive reči, njena krotost i nezlobivost izazivahu podsmeh zlih ljudi, koji podrugljivo imitirahu izigravajući dečaka vragolana. Ali Blažena Ksenija, neprestano se moleći, pokorno nastavljaše da čini svoj spasonosni podvig. To vreme vezano je za početak gradnje nove kamene crkve na Smolenskom groblju. Podignuta građevina,bila je već veoma visoka, te su zidari najpre podizali cigle na skelu pa tek onda gradili. Blažena Ksenija rešila je tajno pomagati graditeljima. Noćima, u svako doba, podizala je ciglu i polagala je na skelu. Radnici izjutra se čudiše onome što se dešavalo i rešiše da doznaju ko je taj nevidljivi pomoćnik koji noću dolazi na gradilište, te tako saznaše da je to, već čitavom Petrogradu poznata „bezumna Ksenija“.
Malo – pomalo najosetljiviji hrišćani počeše zapažati da Ksenija prosto nije luda prosjakinja, već da u sebi nosi nešto jedinstveno. Milostinju koju su joj davali, nije uzimala od svakoga, već od ljudi dobrih i srdačnih. Uvek uzimajući samo kopejku, davala ju je siromasima sličnim njoj. Kada se muško odelo na njoj iskrzalo i pocepalo počela je i zimi i leti oblačiti bedne rite, a na bosim, od mraza natečenim nogama nosila je iscepane cipele. Mnogi joj nudiše toplu odeću i obuću, ali Blažena, ne htevši ništa da uzme, naizmenično je oblačila crvenu bluzu i zelenu suknju, zelenu bluzu i crvenu suknju.
Danju Ksenija kao bezumna išla je gradom, a noću, sklanjajući se od očiju ljudi odlazila je iz grada, u polje gde je boravila moleći se i naizmenično blago klanjajući na sve četiri strane sveta. U polju je, po njenim rečima, prisustvo Božije „vidljivije“.
Uskoro, oni koji su je okruživali, počeše obraćati pažnju na to da se u njenim rečima i delima krije duboki smisao. Zapaziše da ako Ksenija od nekoga nešto traži, beše to znak da mu pomaže i spasava od nevolje i bede koja će ga zadesiti i obratno, ako je nekome nešto davala, u skorije vreme očekivaše ga iznenadna radost.
Kasnije, kada Blaženu počeše smatrati prozorljivom, pojavljivala se na ulicama i pijacama grada, da bi joj, oni koji su je znali pomogli i time istinski postajali hrišćani.
Prekidajući jedan drugoga, svi moljahu „Andreja Fjodoroviča“ da uzme nešto, ili pak da okusi ponuđenu robu, čak beše primećeno, uzme li Ksenija nešto od domaćina, njegova trgovina postala bi veoma uspešna. Ugledavši je, majke su sa svojom decom žurile da izmole njen blagoslov, ili da joj daju da pomiluje dete po glavi, ubeđene, da će ga samo jedan dodir Blažene odmah izlečiti. Svojom velikom smirenošću, podvigom duhovne i telesne bede, ljubavlju prema bližnjima i molitvama, Ksenija je stekla blagodatni dar prozorljivosti. Tim svojim darom mnogima pomagaše u uređivanju života i spasenju duša. Poznat je slučaj, kada se Blažena Ksenija postarala za dobrobit i spasenje, tada još nerođenog deteta. Kao davna poznanica, došla je kod Paraskeve Antonije kojoj beše poklonila svoju kuću i reče joj: „Eto, ti tu sediš i ušivaš čarape, a ne znaš da ti je Bog sina poslao. Idi brzo na Smolensko groblje“. Paraskeva veoma zbunjena tom besmislicom, ipak posluša Blaženu i pođe. Na Smolenskom groblju ugleda mnoštvo naroda i prišavši, vide da je neki kočijaš oborio na zemlju trudnu ženu. Tu pak, na zemlji, žena je rodila dečaka i umrla. Svi su se pitali ko je ta žena i imali rodbine, no ne pođe im za rukom da saznaju. Videvši u tom događaju promisao Božiju, Paraskeva uze dečaka k sebi, usvoji ga i vaspita u svoj strogosti hrišćanskog života. Sin je majku veoma poštovao i gledao do njene duboke starosti. Paraskeva je zahvalila Bogu i rabi Božijoj Kseniji za njenu zapovest da dečaka uzme za sina. Blažena Ksenija živela je skoro četrdeset i pet godina u jurodivom podvigu, te se može tvrditi da je Gospodu pošla početkom devetnestog veka.
Sveta ugodnica Božija bila je sahranjena na Smolenskom groblju u Petrogradu, gde je svojevremeno pomagala gradnju crkve, podignutu u slavu ikone Smolenske Majke Božije. Od dana smrti Blažene, prošlo je oko dva veka, ali čuda stvorena molitvama ugodnice, ne blede, a narodno sećanje na nju ne iščezava. 1902. godine iad grobom Blažene Ksenija sazidana je nova kapela s mramornim ikonostasom i nadgrobnim spomenikom. Bila je uvek otvorena za služenje pomena, koji se nigde nisu toliko često služili kao na grobu Blažene Ksenije.
Danas, kapela je preuređena i nanovo otvorena za pristup i molitve. Neka da Gospod blagodat svoju molitvama svetoj Blaženoj Kseniji i blagoslov svima onima koji s verom i ljubavlju pritiču k njenom nebeskom zasnupništvu. Amin.