SVETAČNIK 19. FEBRUAR – NEDELJA MESOPUSNA

19. februar 2017. godine

SVETI VUKOL SMIRNSKI

Sveti Vukol, episkop smirnski je bio učenik svetog Jovana Bogoslova, koji ga i posveti za episkopa grada Smirne. U Smirni beše tada malo krštenih. U tami neznaboštva sveti Vukol svetljaše kao jasna sveća. Odlikovao se svima vrlinama, a naročito blagošću i krotošću. Pred smrt svoju Vukol posveti slavnog Polikarpa sebi za naslednika u episkopstvu, a on mirno skonča i ode ka Gospodu.

SVETI FOTIJE CARIGRADSKI

Sveti Fotije, patrijarh carigradski je bio veliki svetionik Crkve. Carski srodnik i unuk slavnog patrijarha Tarasija. Neodoljivi zaštitnik crkve od vlastoljublja papskog i ostalih rimskih izopačenja vere. Za šest dana prošao sve činove od svetovnjaka do patrijarha. Postao patrijarhom na Božić 857, a skončao u Gospodu 891. godine.

BOGOSLUŽENJE POSNOG TRIODA – NEDELJA MESOPUSNA

Mesopusna nedelja posvećena je sećanju na Strašni sud, zato da se grešnici, u nadi na bezgranično čovekoljublje Božije, ne bi prepuštali lenjosti i nemaru za svoje spasenje. Na Liturgiji se čita Jevanđelje o Strašnom sudu, koje nas podseća da je Gospod ne samo beskonačno milosrdan, nego i beskonačno pravedan, i da On nije samo Otac Koji ljubi, nego istovremeno i pravedni Sudija, koji svakome daje po njegovim delima.

Veliki post, koji se sastoji iz svete Četrdesetnice i Strasne sedmice koja se na nju nadovezuje, ukupno sedam sedmica, služi kao priprema za najveći hrišćanski praznik – Svetlo Vaskrsenje Hristovo, koje se naziva Pashom Gospodnjom, čiju je prasliku predstavljala starozavetna judejska Pasha (sama reč „Pasha“ – πασχα, od jevrejskog phesach, znači „prolazak pored“, „izbavljenje“), kada je anđeo ubijao egipatske prvence, prolazeći pored jevrejskih kuća (Izl. 12). Ovaj naziv Jevreji upotrebljavaju da bi označili svoj praznik, ustanovljen u spomen na njihov izlazak iz egipatskog ropstva u obećanu zemlju hanansku. Veliki post predstavlja vreme koje je Crkva namenila prevashodno za pokajanje: to je vreme sveopšteg duhovnog očišćenja i osvećenja. Stoga su sve bogoslužbene pesme Velikog posta i celokupno bogosluženje usmereni ka tome da u nama probude skrušenost zbog naših grehova. Ali pokajna osećanja i potrebno pokajno raspoloženie duha ne daju se uvek svima, niti odmah i lako. Potrebno je unapred pripremiti dušu za pokajno raspoloženie. Znajući ovo, sveta Crkva znatno pre početka Velikog post počinje da nas priprema za pokajni podvig. Ona je za to namenila posebne pripremne nedelje za Veliki post: 1. Nedelja o mitaru i fariseju, 2. Nedelja o bludnom sinu, 3. Nedelja mesopusna, ili O strašnom sudu, i 4. Nedelja siropusna, ili Izgnanie Adamovo, koja se uobičajeno naziva još i „Nedeljom praštanja“, ili „danom praštanja“. Na taj način Crkva još tri sedmice unapred počinje da priprema verujuće za Veliki post, i od prve pripremne nedelje – Nedelje o mitaru i fariseju – bogosluženje se obavlja prema Posnom triodu, sve do Velike Subote.