СВЕТАЧНИК 27. ФЕБРУАР – ПОЧЕТАК ВАСКРШЊЕГ ПОСТА

27. фебруар 2017. године

ПРЕПОДОБНИ АВКСЕНТИЈЕ

Преподобни Авксентије је био врло угледан властелин у Цариграду међу властелом и дворјанима цара Теодосија Млађега. Загрејан љубављу Христовом, Авксентије се замонаши и пребиваше још не дуго време у Цариграду. Када се почеше о њему похвале говорити, он побеже од људских похвала и настани се на једној гори близу Халкидона, која се после прозва Авксентијева гора. Не оствари му се жеља да остане ту заувек скривен од људи, јер нађоше га чобани и разгласише га. И почеше к њему доводити болеснике на исцељење. И он исцели многе. Слепоме поврати вид, губаве очисти, помазав их јелејем, тако и узетога подиже, и многе демонијаке ослободи демона. Све је то за дивљење, али је његова смерност још за веће дивљење. Кад год су га молили да некога исцели, он се бранио речима: и ја сам човек грешан! Но принуђен многим молбама он је приступао исцељењу на следеће начине: или је позивао све присутне да се с њим заједно помоле Богу за болесника; или је прво утврђивао веру у људима, па онда им говорио, да ће им Бог дати по вери; или је говорио над главом болесниковом: исцељује те Господ Исус Христос! То је све чинио, само да се не би чудотворство приписивало њему него Богу Свемогућем. Учествовао на IV васељенском сабору у Халкидону и силно штитио Православље од јереси Евтихијеве и Несторијеве. У дубокој старости узе Господ његову младу душу к Себи 470. године, а старо тело оста на земљи, од које је и саздано.

СВЕТИ КИРИЛО СЛОВЕНСКИ

Старији брат Кирилов, Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14/27. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти – а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године – ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.

Пошто је ове године празник Светог Кирила Словенског у прву недељу Васкршњег поста из Канцеларије Светог Архијерејског Синода издато је саопштење да се спомен Светог Кирила Словенског, који се иначе слави 27. фебруара, буде прослављен у сиропусну суботу 21. фебруара.

ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦА ЕВДОКИЈА

Преподобномученица Евдокија је живела у Илиопољу граду Феничанском за време царовања Трајанова. Најпре велика развратница, а потом покајница, испосница и најзад мученица. Развратом је била сабрала огромно богатство. Преокрет у њеном животу направио је, Промислом Божјим, неки стари монах Герман, и то нехотично. Дошав послом у град, он одседне код једног хришћанина, чија се кућа додиривала са кућом ове Евдокије. Када је он ноћу почео по обичају монашком читати Псалтир и неку књигу о Страшноме Суду, Евдокија га чује и с пажњом стане ослушкивати његове речи све до краја. Страх и ужас обузме је, тако да је остала будна до сванућа. А чим сване, она пошаље слуге да умоле тога монаха да дође к њој. Герман дође, и међу њима се отпочне дуг разговор о ономе што је старац монах прошле ноћи читао, и уопште о вери и спасењу. Резултат тих разговора буде да Евдокија замоли месног епископа да је крсти. После крштења она предаде све своје имање цркви, да се разда сиромасима, отпусти своје слуге и робове, а она се повуче у неки женски манастир. И тако се одлучно посвети сва монашком животу, послушању, трпљењу, бдењу, молитви и посту, да буде после тринаест месеци изабрана за игуманију. Проживе у манастиру педесетшест година, и удостоји се пред Богом да јој Бог даде толику благодат, те и мртве васкрсаваше. Када наста гоњење хришћана од некога кнеза Викентија, света Евдокија би посечена мачем. Ево дивног примера, како један суд нечистоће може да се очисти, освети и испуни скупоценим небеским мирисом, благодаћу Духа Светога.

ВАСКРШЊИ (ВЕЛИКИ) ПОСТ

У понедељак после сиропусне недеље почиње сам Велики пост, који се у Типику обично назива Великом или Светом Четрдесетницом, јер, као време покајања, траје управо четрдесет дана, а уз два празнична дана, Лазареву суботу и Улазак Господњи у Јерусалим, и уз Страсну седмицу, добија се све укупно седам недеља. Овај пост се назива великим како због свог дугог трајања, тако нарочито и због своје изузетне строгости.

Радним данима, то јест од понедељка до петка, великопосно богослужење има следећу структуру: ујутро – полуноћница, јутрење, први час; пре подне – великопосни часови: трећи, шести и девети, изобразительна и вечерње; увече – велико повечерје. Средом и петком (а у 5. седмици поста још и у четвртак) се томе додаје још и Литургија Пређеосвећених Дарова. Субота (у спомен на њено првобитно празновање у Старом Завету) и недеља се издвајају од других дана Великог поста по томе што се у те дане црне одежде замењују обично тамноцрвеним, нема великих поклона са молитвом преподобног Јефрема Сиријског и служи се цела Литургија – суботом светог Јована Златоустог, а недељом светог Василија Великог. Током Страсне седмице богослужење има своје особености: прва три дана служи се Литургија Пређеосвећених Дарова, на Велики Четвртак – Литургија светог Василија Великог, на Велики Петак Литургије уопште нема (осим ако тај дан падну Благовести), него се служе Царски часови, а на Велику Суботу служи се Литургија светог Василија Великог. Издваја се такође шеста недеља, то јест шести недељни дан Великог поста: то је такозвана Цветна недеља, када се празнује један од дванаест великих празника: Улазак Господњи у Јерусалим и служи се Литургија светог Јована Златоуста.