SVETAČNIK 27. FEBRUAR – POČETAK VASKRŠNJEG POSTA

27. februar 2017. godine

PREPODOBNI AVKSENTIJE

Prepodobni Avksentije je bio vrlo ugledan vlastelin u Carigradu među vlastelom i dvorjanima cara Teodosija Mlađega. Zagrejan ljubavlju Hristovom, Avksentije se zamonaši i prebivaše još ne dugo vreme u Carigradu. Kada se počeše o njemu pohvale govoriti, on pobeže od ljudskih pohvala i nastani se na jednoj gori blizu Halkidona, koja se posle prozva Avksentijeva gora. Ne ostvari mu se želja da ostane tu zauvek skriven od ljudi, jer nađoše ga čobani i razglasiše ga. I počeše k njemu dovoditi bolesnike na isceljenje. I on isceli mnoge. Slepome povrati vid, gubave očisti, pomazav ih jelejem, tako i uzetoga podiže, i mnoge demonijake oslobodi demona. Sve je to za divljenje, ali je njegova smernost još za veće divljenje. Kad god su ga molili da nekoga isceli, on se branio rečima: i ja sam čovek grešan! No prinuđen mnogim molbama on je pristupao isceljenju na sledeće načine: ili je pozivao sve prisutne da se s njim zajedno pomole Bogu za bolesnika; ili je prvo utvrđivao veru u ljudima, pa onda im govorio, da će im Bog dati po veri; ili je govorio nad glavom bolesnikovom: isceljuje te Gospod Isus Hristos! To je sve činio, samo da se ne bi čudotvorstvo pripisivalo njemu nego Bogu Svemogućem. Učestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i silno štitio Pravoslavlje od jeresi Evtihijeve i Nestorijeve. U dubokoj starosti uze Gospod njegovu mladu dušu k Sebi 470. godine, a staro telo osta na zemlji, od koje je i sazdano.

SVETI KIRILO SLOVENSKI

Stariji brat Kirilov, Metodije kao oficir provede deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako nauči slovenski jezik. Po tom se Metodije udalji u goru Olimp i predade monašom podvigu. Tu mu se pridruži docnije i Kiril (Konstantin). No kada hazarski car Kagan potraži od cara Mihaila propovednike vere Hristove, tada po zapovesti carevoj ova dva brata budu pronađeni i poslati među Hazare. Ubedivši Kagana u veru Hristovu, oni ga krstiše sa velikim brojem njegovih doglavnika i još većim brojem naroda. Posle izvesnog vremena oni se vrate u Carigrad, gde sastave azbuku slovensku od trideset osam slova, i počnu prevoditi crkvene knjige s grčkog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava odu u Moravsku, gde veru blagočestivu rasprostreše i utvrdiše, a knjige umnožiše i dadoše ih sveštenicima, da uče omladinu. Na poziv pape odu u Rim, gde se Kiril razbole i umre 14/27. februara 869. godine. Tada se Metodije vrati u Moravsku i potrudi se do smrti na utvrđenju vere Hristove među Slovenima. Po njegovoj smrti – a on se upokoji u Gospodu 6. aprila 885. godine – učenici njegovi, petočislenici, sa svetim Klimentom kao episkopom na čelu, pređoše Dunav i spustiše se na jug, u Makedoniju, gde, iz Ohrida, produžiše među Slovenima posao, započeti Kirilom i Metodijem na severu.

Pošto je ove godine praznik Svetog Kirila Slovenskog u prvu nedelju Vaskršnjeg posta iz Kancelarije Svetog Arhijerejskog Sinoda izdato je saopštenje da se spomen Svetog Kirila Slovenskog, koji se inače slavi 27. februara, bude proslavljen u siropusnu subotu 21. februara.

PREPODOBNOMUČENICA EVDOKIJA

Prepodobnomučenica Evdokija je živela u Iliopolju gradu Feničanskom za vreme carovanja Trajanova. Najpre velika razvratnica, a potom pokajnica, isposnica i najzad mučenica. Razvratom je bila sabrala ogromno bogatstvo. Preokret u njenom životu napravio je, Promislom Božjim, neki stari monah German, i to nehotično. Došav poslom u grad, on odsedne kod jednog hrišćanina, čija se kuća dodirivala sa kućom ove Evdokije. Kada je on noću počeo po običaju monaškom čitati Psaltir i neku knjigu o Strašnome Sudu, Evdokija ga čuje i s pažnjom stane osluškivati njegove reči sve do kraja. Strah i užas obuzme je, tako da je ostala budna do svanuća. A čim svane, ona pošalje sluge da umole toga monaha da dođe k njoj. German dođe, i među njima se otpočne dug razgovor o onome što je starac monah prošle noći čitao, i uopšte o veri i spasenju. Rezultat tih razgovora bude da Evdokija zamoli mesnog episkopa da je krsti. Posle krštenja ona predade sve svoje imanje crkvi, da se razda siromasima, otpusti svoje sluge i robove, a ona se povuče u neki ženski manastir. I tako se odlučno posveti sva monaškom životu, poslušanju, trpljenju, bdenju, molitvi i postu, da bude posle trinaest meseci izabrana za igumaniju. Prožive u manastiru pedesetšest godina, i udostoji se pred Bogom da joj Bog dade toliku blagodat, te i mrtve vaskrsavaše. Kada nasta gonjenje hrišćana od nekoga kneza Vikentija, sveta Evdokija bi posečena mačem. Evo divnog primera, kako jedan sud nečistoće može da se očisti, osveti i ispuni skupocenim nebeskim mirisom, blagodaću Duha Svetoga.

VASKRŠNJI (VELIKI) POST

U ponedeljak posle siropusne nedelje počinje sam Veliki post, koji se u Tipiku obično naziva Velikom ili Svetom Četrdesetnicom, jer, kao vreme pokajanja, traje upravo četrdeset dana, a uz dva praznična dana, Lazarevu subotu i Ulazak Gospodnji u Jerusalim, i uz Strasnu sedmicu, dobija se sve ukupno sedam nedelja. Ovaj post se naziva velikim kako zbog svog dugog trajanja, tako naročito i zbog svoje izuzetne strogosti.

Radnim danima, to jest od ponedeljka do petka, velikoposno bogosluženje ima sledeću strukturu: ujutro – polunoćnica, jutrenje, prvi čas; pre podne – velikoposni časovi: treći, šesti i deveti, izobrazitelьna i večernje; uveče – veliko povečerje. Sredom i petkom (a u 5. sedmici posta još i u četvrtak) se tome dodaje još i Liturgija Pređeosvećenih Darova. Subota (u spomen na njeno prvobitno praznovanje u Starom Zavetu) i nedelja se izdvajaju od drugih dana Velikog posta po tome što se u te dane crne odežde zamenjuju obično tamnocrvenim, nema velikih poklona sa molitvom prepodobnog Jefrema Sirijskog i služi se cela Liturgija – subotom svetog Jovana Zlatoustog, a nedeljom svetog Vasilija Velikog. Tokom Strasne sedmice bogosluženje ima svoje osobenosti: prva tri dana služi se Liturgija Pređeosvećenih Darova, na Veliki Četvrtak – Liturgija svetog Vasilija Velikog, na Veliki Petak Liturgije uopšte nema (osim ako taj dan padnu Blagovesti), nego se služe Carski časovi, a na Veliku Subotu služi se Liturgija svetog Vasilija Velikog. Izdvaja se takođe šesta nedelja, to jest šesti nedeljni dan Velikog posta: to je takozvana Cvetna nedelja, kada se praznuje jedan od dvanaest velikih praznika: Ulazak Gospodnji u Jerusalim i služi se Liturgija svetog Jovana Zlatousta.