ДАТА РЕЧ КОЈА СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА

Ауторски текст Богољуба Карића
Прошло је двадесет година од 2006. године, када су у време Владе Војислава Коштунице наоружане јединице полиције упале у просторије БК телевизије и компанија наше породице.
Рушена је опрема, сечени су каблови и преко ноћи је угашена БК телевизија. Људи који су до јуче имали своје радно место, плату и сигурност за своје породице остали су без свега тога.
Ко је тог дана био тамо и ко је гледао шта се дешава, добро зна о чему говорим.
Политички сам се супротставио тадашњој власти и цену тог сукоба нисам платио само ја.
Платили су је новинари, сниматељи, монтажери, техничари, уредници, возачи, административни радници и сви други људи који су својим знањем, радом и животом градили БК телевизију.
Изгубили су посао, плату и сигурност својих породица. Многи су у тој кући оставили најбоље године свог живота.
Зато тај дуг никада нисам заборавио.
ДВАДЕСЕТ ГОДИНА БОРБЕ ЗА ПРАВДУ
Двадесет година је много времена да човек чека правду.
Разумем зато свакога од некадашњих запослених који данас пита: шта је са нама и шта је са обећањем?
И имам обавезу да им одговорим.
Ово више није само наша усамљена борба против система. Европски парламент је резолуцијом позвао Србију да хитно преиспита спорну приватизацију БК телевизије и друге компаније и да врати имовину која је насилно национализована и породици Карић од тадашње владе — и да скине ознаку „државна тајна“ са целе те документације. То је став највише законодавне институције Европске уније, записан црно на бело, а не моја тврдња изнета у интервјуу. Судски процеси, који су годинама изгледали бескрајно, сада напредују: спорови се добијају један по један, пресуде се ређају, и наплата штете је ближа него што је била у било ком тренутку у последње две деценије.
Зато говорим само оно што можемо да поткрепимо документима.
Нашу правну борбу водимо пред надлежним институцијама и судовима и она није завршена. Али после двадесет година борбе верујем да смо правди ближи него што смо били годинама.
А моја обавеза према људима који су радили у БК телевизији није се променила.
Зато данас поново, јавно и без икакве ограде, кажем:
КАДА ОДШТЕТА БУДЕ НАПЛАЋЕНА, СВАКИ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ РАДИО У БК ТЕЛЕВИЗИЈИ ДОБИЋЕ ПО МИЛИОН ЕВРА.
То није предизборна парола.
То није маркетинг.
То није обећање које дајем данас.
То је реч коју сам већ дао људима који су платили цену политичког сукоба који није био њихов.
И то не намеравам да заборавим.
„БРАЋА КАРИЋ НИСУ БРАЋА ГРИМ“
Видео сам и чуо коментаре: „Браћа Карић ипак нису браћа Грим.“
Не љутим се.
После двадесет година чекања, људи имају право и да сумњају, и да питају, и да траже доказе.
Превише смо се у Србији наслушали обећања која су остала само речи на папиру.
Али ја имам обавезу да одговорим.
Не тражим од бивших радника БК телевизије да верују у бајке. Тражим да суде по документима, судским поступцима и, на крају, по ономе што ће бити урађено.
Обећање које сам дао нисам заборавио.
И нећу га заборавити.
ЈА ВАС НИСАМ ЗАБОРАВИО
Зато позивам све некадашње запослене у БК телевизији да нам се јаве, ажурирају своје контакт податке и остану у вези са нама.
Желим да будемо спремни за дан када се стекну услови за исплату.
Не после месец дана.
Не после годину дана.
Него одмах.
Двадесет година сте чекали. Довољно је.
Сећам се редакције, студија, камера, смена и људи који су свакога јутра долазили на посао и заједно градили једну од најпрепознатљивијих телевизија тог времена.
Нисте ви били колатерална штета.
Били сте људи који су имали породице, децу, кредите, планове и будућност.
И зато ову борбу никада нисам сматрао само својом.
Она је наша.
И зато, када правда буде задовољена, желим да свако од вас може да каже:
„Чекали смо двадесет година — али Богољуб Карић није заборавио своју реч.“ А када правда коначно стигне, победа неће бити само моја нити само породице Карић.
Биће наша. Заједничка.
С поштовањем,

Богољуб Карић

О аутору
Породичан човек. Пионир и реформатор капитализма у Југославији и Русији у време председника Михаила Горбачова. Визионар. Миротворац. Градитељ. Фармер, који се бави сточарством, воћарством и пољопривредом. Оријентисан на органски узгој и здраву храну. Филантроп. Архитекта новог економског светског поретка. Председник Међународног комитета „Никола Тесла“. Експерт УН Програма за одрживи развој. Члан УН Глобал Маркетплаце-а. Члан Њујоршке академије наука. Добитник више почасних доктората и предавач на више међународних универзитета у Атини. Добитник Златне медаље за човечанство (Голд Медал фор Хуманитy) Светског филозофског форума, за изузетан допринос концепту „Дијагноза човечанства“. Номинант за Нобелову награду 2024. Председник Удружења индустријалаца и предузетника Републике Србије.