Nalazite se ovde:Naslovna » Политика » БОГОЉУБ КАРИЋ:БЕЛА ПАЛАНКА — 65.000 ЉУДИ, СТОТИНЕ ПОРОДИЧНИХ РЕЦЕПАТА И БОГАТСТВО КОЈЕ СРБИЈА МОРА ДА ПОНУДИ СВЕТУ

БОГОЉУБ КАРИЋ:БЕЛА ПАЛАНКА — 65.000 ЉУДИ, СТОТИНЕ ПОРОДИЧНИХ РЕЦЕПАТА И БОГАТСТВО КОЈЕ СРБИЈА МОРА ДА ПОНУДИ СВЕТУ

Аутор фотографије Г:Н:

Богољуб Карић
Прошао сам свет.
Од Аустралије до Америке, Европе и простора бивше Југославије присуствовао сам многим великим народним, гастрономским и туристичким манифестацијама.
Али оно што сам видео у Белој Паланци заиста ме је одушевило.
Око 65.000 грађана и туриста окупило се током три дана на јубиларним 20. „Данима банице“.
А иза те огромне бројке налази се нешто још драгоценије:
ПОРОДИЦА И ТРАДИЦИЈА.
Овде људи не долазе само да нешто поједу.
Овде породице доносе своје рецепте, знање и умеће које су наследиле од мајки и бака и које се преноси са генерације на генерацију.
Свака баница има своју причу.
Неко развија коре онако како је радила његова бака. Неко чува породични рецепт стар генерацијама. Неко је додао нешто своје, али је сачувао оно најважније — дух породичног дома.
И ту се види једна од највећих снага Србије.
Кроз све историјске успоне и падове, тешка времена и велике промене, српска породица је чувала своју традицију.
Посебно наше мајке, баке, сестре и домаћице.
Жене које рађају нове генерације, подижу породицу и преносе деци оно што су наследиле од својих предака, вековима су биле чувари породичног дома, рецепата, обичаја и идентитета.
У Белој Паланци то богатство излази пред десетине хиљада људи.
И какво је то умеће!
Постоје у свету пица, бурек, тортиља и десетине других производа који су постали глобално познати и од којих су направљени огромни послови.
А ја вам кажем:
БЕЛОПАЛАНАЧКА БАНИЦА НЕ ЗАОСТАЈЕ НИ ЗА ЈЕДНИМ ОД ЊИХ.
Напротив. Она има све што је потребно да постане препознатљив српски гастрономски бренд.
Али нама деценијама недостаје једна ствар — систем који ће породични рецепт претворити у породични посао.
Зашто свакој породици која има доказан традиционални производ и жели од њега да направи посао не бисмо обезбедили, на пример, до 5.000 евра почетне подршке?
Не да тај новац потроши.
Него да купи малу опрему. Да уреди простор. Да направи амбалажу. Да добије потребне сертификате. Да осмисли име и бренд. Да отвори интернет продају. Да свој производ понуди хотелима, ресторанима, продавницама и туристима.
Замислите да из Беле Паланке не изађе само један бренд.
Нека изађе 100 породичних брендова!
Једна породица прави баницу.
Друга сир.
Трећа зимницу.
Четврта производ од чувене паприке вртке.
Пета слаткише по рецепту своје прабаке.
И свако паковање носи име породице, Беле Паланке и Србије.
СВАКА КУЋА МОЖЕ ДА БУДЕ МАЛА ФАБРИКА.
Не фабрика са димњацима и хиљадама радника, него породична производња која запошљава мајку, оца, децу, рођаке и комшије и од знања које већ имају ствара нову вредност.
Тада традицију не чувамо само у музеју.
Од традиције живимо.
А замислите тек шта би се догодило када бисмо тај модел применили широм Србије.
Колико наших села и градова има свој сир, питу, хлеб, колач, мед, воће, поврће, зимницу, рукотворину или рецепт који нигде другде на свету не постоји?
То су хиљаде могућих породичних брендова.
Хиљаде малих послова.
Хиљаде разлога да млади остану у свом месту.
И огромно ново богатство које Србија може да понуди свету.
Зато за мене „Дани банице“ нису само фестивал хране.
То је доказ шта породица може да сачува вековима — и шта Србија може да претвори у економију будућности.
Када једна Бела Паланка може да окупи око 65.000 људи за три дана, онда немојте никоме дозволити да вам каже да мала места Србије немају будућност.
Имају је.
Она је у нашим породицама.
У рукама наших домаћина.
У знању наших мајки и бака.
У рецептима наших предака.
И у нашој способности да све то сачувамо, упакујемо, брендирамо и покажемо свету.
Видео сам свет. А у Белој Паланци сам поново видео колико Србија има нешто своје, посебно и непроцењиво.
Чувајмо то.
И направимо од тог богатства бољи живот за сваку породицу која га је сачувала.

Богољуб Карић
О аутору
Породичан човек. Пионир и реформатор капитализма у Југославији и Русији у време председника Михаила Горбачова. Визионар. Миротворац. Градитељ. Фармер, који се бави сточарством, воћарством и пољопривредом. Оријентисан на органски узгој и здраву храну. Филантроп. Архитекта новог економског светског поретка. Председник Међународног комитета „Никола Тесла“. Експерт УН Програма за одрживи развој. Члан УН Глобал Маркетплаце-а. Члан Њујоршке академије наука. Добитник више почасних доктората међународних универзитета. Доктор филозофије (ПхД) из пословне дипломатије Универзитета Светског филозофског форума у Атини. Професор Универзитета Светског филозофског форума у Атини. Добитник Златне медаље за човечанство (Голд Медал фор Хуманитy) Светског филозофског форума, за изузетан допринос књизи „Дијагноза човечанства“. Номинант за Нобелову награду 2024. Председник Удружења индустријалаца и предузетника Републике Србије.

O autoru

Broj objavljenih članaka : 26153

© 2011 Powered By Wordpress, Goodnews Theme By Momizat Team

Scroll to top