СВЕТАЧНИК 7. НОВЕМБАР МИТРОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ

7. новембар 2015. године

СВЕТИ МУЧЕНИЦИ МАРКИЈАН И МАРТИРИЈЕ

Св. муч. Маркијан и Мартирије беху клирици при патријарху Цариградском Павлу у време цара Констанција. По смрти великог цара Константина јерес Аријева, која дотле беше пригушена, опет оживе и поче узимати маха. Па и сам цар Констанције нагињаше тој јереси. На двору царевом беху два утицајна великаша, Јевсевије и Филип, обојица ватрени Аријанци. Њиховим утицајем би патријарх Павле збачен с престола и протеран у Јерменију, где га Аријанци удавише. Престо патријарашки заузе злочестиви Македоније. У то време, када Православље имаше да води две љуте борбе, против незнабожаца и против јеретика, Маркијан и Мартирије, заложише се свом снагом и одлучношћу за Православље. Маркијан беше чтец а Мартирије ипођакон при саборној цркви, и под патријархом Павлом беху патријархови нотари (писари). Аријанци покушаше најпре да их потплате, но када ови свети мужеви то одбише с презрењем, они их на смрт осудише. Када их изведоше на губилиште, они уздигоше руке и помолише се Богу благодарећи Му за мученичку кончину живота свога: „Господе, радујемо се што оваквом смрћу излазимо из овога живота. Удостој нас, бити причасницима живота вечнога, Ти животе наш!“ Тада подклонише главе свете под мач, и бише посечени, 355. године. На њиховим чудотворним моштима доцније подигао је цркву у њихово име св. Јован Златоуст.

МИТРОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ

Митровске Задушнице, познате и као јесење Задушнице, увек су у суботу пред Митровдан. У Цркви су прихваћене од православних Руса. Наиме, после победе над Мамајем на Куликовском пољу 8. септембра 1380, Димитрије Јовановић Донски учествовао је у помену изгинулим ратницима, који је одржан у Светотројичкој лаври, а који је држао Свети Сергеј Радоњешки, и предложио да субота пред Митровдан сваке године буде посвећена свима умрлима.