БОГОЉУБ КАРИЋ:ВРАЊЕ НЕ ТРАЖИ МИЛОСТИЊУ — ВРАЊЕ ТРАЖИ ДА ПОНОВО ПРОИЗВОДИ!

Аутор фотографије Г.Н.

Синоћ сам у Врању говорио о некадашњој снази овог града.
Поменуо сам Јумко, Симпо и Коштану — три велика система у којима је радило око 25.000 људи.
А онда су ми Врањанци из публике довикивали:
„Богољубе, није било само то!“
И били су у праву.
Ту је била Алфа, чувена производња пећи. Ту су били врањски мајстори и заваривачи, људи чије се знање ценило далеко изван Врања — на великим градилиштима, бродоградилиштима и пословима широм Југославије и Европе.
А где су десетине других предузећа? Где су кооперанти? Где су занатлије? Где су хиљаде малих и средњих послова који су живели око великих индустријских система?
Тада сам још снажније схватио:
Врање није некада имало фабрике. Врање је било град производње, знања и мајстора.
И зато је било дирљиво слушати људе који памте време када се овде радило, производило и извозило.
Највећа грешка после 2000. године била је што држава није стала иза своје домаће индустрије.
Уместо да је модернизујемо, да створимо снажну развојну и извозну банку, да нашим компанијама дамо капитал и подршку да освоје нова тржишта и учествују у приватизацијама широм региона — дозволили смо да огроман део индустријске снаге Србије нестане.
То није била развојна политика. То је било економско разоружавање Србије.
А цену данас не меримо само затвореним фабрикама.
Меримо је децом која су отишла.
Меримо је младим људима који су своје знање, снагу и породице однели у Немачку, Аустрију, Швајцарску и друге земље.
Меримо је празнијим селима, кућама у којима су остали родитељи, дедови и баке, и градовима који се данас боре да задрже сопствено становништво.
Зато нећу да причамо само о томе шта је Врање изгубило.
Хоћу да направимо план шта ће Врање поново створити!
Са Врањанцима ћемо направити ПРОЈЕКАТ ВРАЊЕ.
Не пројекат написан у некој канцеларији у Београду, него пројекат који ће настати овде — са радницима, инжењерима, занатлијама, предузетницима, пољопривредницима, младима и породицама.
Да утврдимо шта Врање најбоље зна да ради.
Шта можемо поново да производимо.
Шта можемо да извозимо.
Које нове индустрије можемо да доведемо.
Како да од једног доброг мајстора направимо породичну фирму, од породичне фирме мало предузеће, а од малог предузећа фабрику која запошљава стотине људи.
И такав план Србији треба за сваки град, сваку општину, свако село и сваку месну заједницу.
Не може цела Србија да има један исти рецепт.
Морамо да знамо шта је снага Врања, шта Краљева, шта Зрењанина, шта Ниша, шта сваког нашег села — и да држава направи систем који ће људима помоћи да од те снаге живе.
Наш циљ мора бити једноставан:
да млад човек не мора да напусти Врање да би успео.
А онај који је отишао — да има због чега да се врати.
Врање тражи да поново производи и да сачува своју децу у свом граду — да млади Врањанци више не морају да одлазе, него да овде остану, раде и граде своје породице.
Врање не треба поново измишљати.
Врање је већ доказало да уме да производи.
Наш заједнички посао је да му поново отворимо пут.

Да се поново чују машине.
Да се поново производи.
Да се поново извози.
Да се деца враћају.
И да Врање поново буде град рада, производње и будућности!
ДА СРБИЈА РАДИ, ГРАДИ И РАЂА!
ПОРОДИЦА ЈЕ СНАГА СРБИЈЕ!

Богољуб Карић
Председник Покрета Снага Србије — БК
О АУТОРУ
Богољуб Карић је српски привредник и јавни радник, један од оснивача БК Групе — једног од највећих приватних пословних система у историји српске привреде, који је пословао у областима индустрије, грађевинарства, телекомуникација, банкарства, медија и образовања, и запошљавао десетине хиљада људи.
Заједно са браћом основао је Фондацију Браћа Карић, кроз коју су деценијама подржавани наука, образовање, култура, спорт и помоћ породицама и деци широм Србије и српског народа.
Председник је Покрета Снага Србије — БК, политичког покрета који се залаже за обнову домаће производње, подршку предузетницима и занатлијама, развој села и локалних средина, и за породицу као темељ и највећу снагу Србије.