SVETAČNIK 28. DECEMBAR – MATERICE

28. decembar 2014.

MATERICE

Materice su praznik Svetih srpskih majki.

U crkvenim Službama povodom praznika Rođenja Hristovog postoje tri posebne nedelje, dve pre, a jedna posle Božića. To su Nedelja praotaca, Nedelja Otaca i Nedelja bogootaca. U drugu nedelju pred Božić, Nedelju praotaca (u srpskom narodu poznatoj kao Materice) pominjemo na bogosluženjima sve rodonačalnike Naroda Božjeg, od Adama do Josifa, zaručnika Marijinog. Pominjemo i sve proroke, koji su propovedali o Hristu, od Samuila do Jovana Krstitelja. U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, oci i deca „vezuju“ majke (matere), a one im se „dreše“. Ovo uzajamno „drešenje“ je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima. Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši Mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata. Simbolika ovog uzajamnog „vezivanja“ i „drešenja“ dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.

SVETI SVEŠTENOMUČENIK ELEVTERIJE

Sveštenomučenik Elevterije imađaše roditelje blagorodne i velikoimenite. Rođen bi u Rimu, gde mu otac bi carski antipat. Majka mu Antija slušaše Jevanđelje od samog velikog apostola Pavla, i od ovoga apostola bi krštena. Ostavši rano udova, ona dade sina svoga jedinca na učenje i na službu episkopu rimskom Anikiti. Videći Elevterija Bogom obdarena i prosvetljena blagodaću Božjom, episkop ga rukopoloži u petnaestoj godini za đakona, u osamnaestoj za prezvitera, a u dvadesetoj za episkopa. Bogodana mudrost nadoknađavaše Elevteriju ono što mu oskudevaše u godinama. I postavljen bi ovaj bogougodnik za episkopa Ilirije sa sedištem u Valoni (Avloni) Albanskoj. Dobro čuvaše stado svoje dobri pastir, i umnožavaše ga iz dana u dan. Adrijan, car hristogonitelj, posla nekog vojvodu Feliksa s vojnicima, da uhvati i dovede Elevterija u Rim. Kada jarosni Feliks stiže u Valonu i uđe u crkvu, vide i ču svetog arhijereja Božjeg, najedanput se promeni srce njegovo, i on posta hrišćaninom. Elevterije ga krsti i pođe s njim u Rim, pođe veselo kao da iđaše na pir, a ne na sud i muke. Car naloži ljuta istjazanja na blagorodnog Elevterija: šibanje, pečenje na železnom krevetu, kuvanje u smoli, gorenje u peći ognjenoj. No silom Božjom Elevterije bi izbavljen od svih ovih smrtonosnih istjazanja. Videći ovo sve Koriv, eparh rimski, izjavi i sam, da je hrišćanin. Koriv bi mučen, pa posečen. Isto tako i Feliks blaženi. Najzad odsekoše dželati carski i česnu glavu svetog Elevterija. Kada majka dođe nad mrtvo telo sina svoga, Antija sveta, i ona bi posečena. Njihova tela preneta u Valonu, gde sveti Elevterije i do danas proslavlja ime Hristovo mnogim čudesima. Postrada u vreme Adrijana, 120. godine.

PREPODOBNI PAVLE NOVI LATRIJSKI

Prepodobni Pavle je bio rodom od Pergama; podvizavao se na gori zvanoj Latra u Maloj Aziji. Proslavljen podvizima i čudesima mnogim. U starosti upokojio se mirno i preselio ka Gospodu 950. godine.