SVETAČNIK 11. APRIL – VELIKA SUBOTA

11. april 2015. godine

VELIKA SUBOTA

Bogosluženje Veliki subote predstavlja pobožno bdenje nad grobom Gospodnjim. To je spomen na prebivanje Gospoda u grobu i Njegov silazak u ad. Carske dveri se otvaraju, sveštenoslužitelji izlaze na sredinu hrama i staju pred plaštanicu, pa se obavlja potpuno kađenje čitavog hrama, počev od plaštanice. Ovo nadgrobno pojanje deli se na tri statije, pri čemu posle svake sledi mala jektenija i kađenje.Svi stoje sa upaljenim svećama. Peva se Kanon Velike subote: „Volnoju morskoju“ („Talasima morskim“), koji opisuje pometnju neba i zemlje pred strašnim prizorom – kako Njihov Gospod leži u grobu. Kanon ujedno objašnjava značenje Spasiteljeve krsne smrti, Njegovog pogreba i silaska u ad. Kasnije se čitaju crkvene pesme i čitanja koja ulivaju nadu u vaskrsenje, pa tako nastaje promena u raspoloženju onih koji se mole.

Liturgija svetog Vasilija Velikog se na Veliku subotu počinje večernjem koje se već odnosi na sledeći dan, to jest na Vaskrs, pa se tu zato sa pesmama Velike subote sjedinjuju svečane vaskrsne pesme, tačnije prve četiri stihire na „Gospodi vozvah“ prvog glasa. Posle „Svjete tihij“ ne govori se prokimen, nego se odmah vozglašava: „Premudrost“ i čita se 15 parimeja koji sadrže proroštva o iskupljenju ljudskog roda koje je ostvareno smrću Sina Božijeg. Nakon čitanja 6. parimeja peva se svečani pripev „Slavno bo proslavisja“, a nakon 15. parimeja – pripev pesme trojice mladića: „Gospoda pojte i prevoznosite vo vsja vjeki“. Umesto Trisvete pesme peva se „Jelici vo Hrista krestitesja, vo Hrista oblekostesja. Aliluja“ u čast krštenja oglašenih koje je u starini obavljano na Veliku subotu. Posle čitanja Apostola – koji objašnjava značenje Svete Tajne Krštenja, kroz koju bivamo pogrebeni sa Hristom da bismo zajedno sa Njim i ustali za novi, bezgrešni život u Bogu – umesto običnog „Aliluja“, peva se, sa stihovima 81. psalma, pripev „Voskresni, Bože, sudi zemlji, jako Ti naslediši vo vsjeh jazicjeh“. Dok se ovo poje, sveštenici i đakoni u oltaru svlače crno odjejanije i oblače belo, vaskrsno. Isto tako menjaju se pokrivači na Prestolu, Žrtveniku i svim nalonjima, da ništa crno u hramu ne ostane. Đakon zatim u svetloj rizi izlazi na sredinu hrama, kako bi, poput Anđela koji se javio prilikom vaskrsenja Hristovog, blagovestio o Vaskrslome, i čita Jevanđelje po Mateju, koje govori o zemljotresu na grobu Gospodnjem, o Njegovom vaskrsenju, o javljanju ženama mironosicama, o bekstvu stražara i o tome kako su ih prvosveštenici potkupili, kao i o javljanju Gospoda učenicima u Galileji, sa zapovešću da idu i nauče sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Zatim sledi Liturgija svojim uobičajenim poretkom, samo što se umesto heruvimske, peva naročita pesma: „Da molčit vsjakaja plot čelovječa i da stojit so strahom i trepetom…“ Kako mali, tako i veliki vhod vrše se oko plaštanice, a pred njom se obavljaju i sva čitanja i proiznose jektenije. Posle Liturgije obavlja se blagosiljanje hleba i vina (čita se ista molitva kao i na litiji, ali bez spominjanja „pšenice i jeleja“). Hlebovi i jelej se osvećuju zato da bi verujući mogli da se okrepe, jer se u starini posle ove Liturgije, koja se završavala kasno (u Tipiku je rečeno: „eklisijarh treba da pazi, da kada se Liturgija završava, bude drugi čas noći“), verujući se nisu razilazili po kućama, nego su ostajali u hramu, slušajući čitanje knjige Dela apostolskih sve do samog Vaskršnjeg jutrenja. Prema Tipiku čitava knjiga Dela apostolskih treba da bude pročitana do četvrtog časa noći, to jest do deset uveče, za kada je određena takozvana „Pashalna polunoćnica“ – služba koja u Tipiku ne nosi nikakav naslov, a sastoji se od čitanja uvodnih molitava, kanona Velike subote „Volnoju morskoju“, Trisvete pesme, „Oče naš“, pevanja tropara: „Jegda snišel jesi k smerti, Živote besmertnij…“, kratke sugube jektenije (kao na Malom večernju) i vaskrsnog otpusta. Za vreme devete pesme kanona sveštenoslužitelji okade plaštanicu, odnesu je u oltar i polože na Presto, gde leži do odanija praznika Vaskrsa.