СВЕТАЧНИК 17. ЈУН

17. јун 2016. године

СВЕТИ МИТРОФАН ПАТРИЈАРХ ЦАРИГРАДСКИ

Отац Светог Митрофана, првог патријарха цариградског, Дометије, брат римског цара Прова, избеже из Рима као хришћанин у време гоњења хришћана и дође у Византију. Епископ византијски Тит посвети га за презвитера. По смрти Титовој Дометије поста епископ византијски. По смрти Дометијевој престо епископски заузе његов старији син Пров, а по кончини овога, престо епископски заузе Митрофан. Када цар Константин први пут виде Митрофана, заволи га као оца. У време Првог васељенског сабора Митрофан већ беше старац од стотину седамнаест година, па не могавши сам узети учешћа у пословима саборским, одреди свога хороепископа Александра за свога заменика. Цар му исходатајствова код Сабора назвање патријарха. И тако он би првим патријархом константинопољским. Још позва цар цео Сабор, да посете болеснога и престарелог архипастира. Кад цар упита, кога жели себи за наследника на престолу патријаршијском: Митрофан именова Александра; затим рече Александру Александријском: „О брате, преизрјадна наследника оставићеш ти!“ И узе за руку архиђакона Атанасија, доцније Атанасија Великог, патријарха александријског, и похвали га пред свима. После овога пророчанства опрости се са свима, и након десет дана предаде душу Богу 325. године.

СВЕТЕ МИРОНОСИЦЕ МАРТА И МАРИЈА

Свете Марта и Марија су биле сестре Лазареве. По вазнесењу Господа Лазар је отишао да проповеда Јеванђеље. У овоме су му помагале сестре његове. Не зна се где су скончале.

СВЕТИ ЈОАНИКИЈЕ ЦРНОГОРСКИ

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Липовац) је рођен 16. фебруара 1890. године у Столиву у Боки Которској од оца Шпира Липовца и мајке Марије Дамјановић. На крштењу је добио име Јован.

Основну школу завршио је у Прчњу, гимназију у Котору, Православни богословски завод у Задру, а Философски факултет у Београду, где је положио и професорски испит из богословских предмета. Изабран је 1939. године за викарног епископа Будимљанског. Монашки постриг примио је у манастиру Раковици од скопског Митрополита Јосифа. За епископа је хиротонисан 1940. године.

Исте године изабран је за Митрополита Црногорско-приморског. Црногорско-приморском епископијом управљао је у веома тешким ратним временима. Због прогањања свог свештенства, покушао је да са седамдесет свештеника изађе из земље, али није успео. Комунисти су у Словенији стрељали свештенике, а Митрополита су мучки убили код Аранђеловца.

СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ЂОРЂЕ БОГИЋ

Свештеномученик Ђорђе Богић био је парох у Нашицама, а убијен је по налогу католичког свештеника Сидонија Шолца. Проту Богића усташе су 1941. године везале за дрво, па му резали и секли нос, уши, језик и браду с кожом. Уз псовке су му ископали очи и распорили трбух, а црева извадили и везали око врата. На крају дотукли су га метком из пушке.

ОДАНИЈЕ ВАЗНЕСЕЊА