SVETAČNIK 6. JANUAR – BADNJI DAN

6. januar 2017. godine

PREPODOBNA MUČENICA EVGENIJA

Prepodobna mučenica Evgenija je bila ćerka Filipa, eparha celog Misira. Rođena u Rimu. U to vreme behu hrišćani izgnani iz Aleksandrije i življahu van grada. Devica Evgenija posećivaše hrišćane i svim srcem primi veru njihovu. Odbeže od svojih roditelja sa dva verna evnuha svoja, krsti se od episkopa Elije i prerušena u muško odelo stupi u muški manastir, gde primi monaški čin. Toliko očisti srce svoje podvigom svojevoljnim, da primi od Boga blagodat isceljenja bolnih. Tako isceli i neku bogatu ženu Melantiju. No posle ova žena hoćaše izvući Evgeniju na telesni greh, i ne sluteći, da je Evgenija žensko. Pa kako bi odlučno odbijena od strane Evgenije, ova zla žena iz osvete ode eparhu i okleveta Evgeniju onako isto kao nekad žena Pentefrijeva celomudrenog Josifa. Eparh naredi te sve monahe okovaše i u tamnicu vrgoše zajedno s Evgenijom. No kada bi izvedena na sud, sveta Evgenija pokaza se svome ocu kao njegova ćerka. Obradovani Filip tada krsti se sa celim domom svojim. I bi Filip izabran za episkopa aleksandrijskog. Čuvši za ovo, rimski car posla nekog opakog vojvodu Terencija koji, došavši u Aleksandriju, tajno ubi Filipa. Tada se sveta Evgenija preseli u Rim sa majkom i braćom svojom. U Rimu je neustrašivo i revnosno prevodila neznabošce u veru pravu, naročito devojke. Tako prevede u veru i neku krasnu devicu Vasiliju. Uskoro Vasilija bi posečena za Hrista, kako joj Evgenija i predskaza. Tada biše posečeni i oba ona evnuha, Prot i Jakint. Najzad dođe mučenička končina i svetoj Evgeniji. Od njene blizine pade hram Dijanin i razruši se. Mučitelji je baciše najpre u vodu, potom u oganj, no Bog je spase. Javi joj se sam Gospod Isus u tamnici i reče joj, da će ona postradati na sam dan Njegovog Roždestva. Tako i bi. Mačem je posekoše 25. decembra/7. januara 262. godine u Rimu. Posle smrti javi se Evgenija materi svojoj u velikoj slavi, i uteši je.

BADNJI DAN

Dan pred praznik rođenja Hristovog je Badnji dan. Na sam Badnji dan su ukućani rano ustajali, a žene su pravile božićni ručak, spremale dom i pripremale posnu hranu za večeru, budući da se na Badnjak posti. Večera je počinjala posle večernjeg bogosluženja i paljenja badnjaka pred Hramom.

Ime badnjak povezano je sa rečju „bdeti“ (staroslovenski bad) budući da se na taj dan bdelo čekajući rođenje Gospoda i Spasa Isusa Hrista. Zbog samog običaja bdenja i nekadašnje situacije bez električne struje bilo je nužno osvetliti prostorije svećama, koje su ujedno i – pre svega – bile simbol novog života i nade.