SVETAČNIK 18. FEBRUAR – ZADUŠNICE

18. februar 2017. godine

SVETA MUČENICA AGATIJA

Sveta mučenica Agatija, slavna devica i mučenica Hristova rodi se u sicilijanskom gradu Palermu od roditelja blagorodnih i imućnih. Kada car Dekije podiže gonjenje na hrišćane, bi i Agatija sveta uhvaćena i na sud pred sudiju Kvintijana izvedena. Vide sudija Agatiju, prekrasnu u licu, i poželi je imati za ženu. Kada on to predloži Agatiji, odgovori mu Agatija da je ona nevesta Hristova, i da ne može biti neverna svome obručniku. Sudija je stavi na teške muke: Agatija bude šibana, rugana, uz drvo vezivana i bijena do krvi. Po tom joj sudija ponovo posavetuje, da se odrekne Hrista, i da tako izbegne dalje muke, na što nevesta Hristova odgovori: „Ove muke meni su vrlo korisne, kao što pšenica ne može doći u žitnice pre nego se očisti od pleve, tako ni duša moja ne može ući u Raj, ako telo moje najpre ne bude sokrušeno mukama“. Tada mučitelj naredi te joj se odseku ženske grudi, pa je onda bace u tamnicu. U tamnici joj se javi sveti apostol Petar i povrati joj celost telesnu i zdravlje. Ponovo bi izvedena na mučenje, i ponovo bačena u tamnicu gde i predade dušu svoju Bogu, 251. godine u gradu Katani, a u vreme cara Dekija. Po smrti Agatinoj njen mučitelj Kvitijan pođe da zagrabi imanje njeno. No usput se razbesne konji pod njim i pod vojnicima, te ga svega izgrizu po licu, svale na zemlju i istopotaju nogama namrtvo. Tako ga ubrzo postiže kazna Božja za divlji zločin nad svetom Agatijom.

SVETI POLIEVKT

Sveti Polievkt, patrijarh carigradski je zbog svog visokog uma, revnosti verske i časnorečivosti nazvan drugim Zlatoustom. U vreme patrijarha Polievkta i cara Konstantina Porfirogenita dođe u Carigrad ruska kneginja Olga, i tu se krsti 957. godine. Patrijarh ju je krstio, a car joj bio kum. Proročki joj rekne sveti Polievkt: „Blagoslovena si ti među ženama ruskim, jer si zavolela svetlost i odbacila tamu, blagosiljaće te sinovi ruski do poslednjeg kolena“. Iz prostih monaha Polievkt je bio uzet za patrijarha 946. godine i ostao je na prestolu patrijaršijskom do svoje smrti 970. godine.

SUBOTA MESOPUSNA – ZADUŠNICE

Mesopusna subota posvećena je spomenu upokojenih. Ovo su takozvane zadušnice, kada se služi naročita zaupokojena služba. Te subote Crkva se posebno moli za one upokojene, koji, po rečima sinaksara, „propisane psalme i pesme spomena ne dobiše“, to jest za one koji, usled nekih izuzetnih okolnosti u kojima su umrli, nisu bili udostojeni odgovarajućeg hrišćanskog pogreba. Pominjanje upokojenih određeno je za ovu subotu zato što se sledećeg dana, na mesopusnu nedelju, Crkva seća Strašnog suda, na koji će izaći svi ljudi, kako živi tako i umrli. Po dugu hrišćanske ljubavi, moleći se za svoje izbavljenje od osude na tom poslednjem sudu Božijem, mi se molimo da Bog pomiluje i naše pokojnike.