ПОКРЕТ СНАГА СРБИЈЕ — БК ОД ЦРНЕ ТРАВЕ НАПРАВИЋЕМО ЗЕЛЕНУ ТРАВУ — СИМБОЛ НОВОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ!

Аутор Г.Н.

Богољуб Карић: Ако данас не пробудимо Црну Траву, сутра ћемо будити целу Србију. Није пет до дванаест — дванаест и пет је!
Драги моји Црнотравци,
драги грађани Србије,
данас нисам дошао у Црну Траву да одржим још један политички митинг.
ДОШАО САМ ДА ИЗ ЦРНЕ ТРАВЕ ОГЛАСИМО УЗБУНУ ЗА СРБИЈУ!
После Другог светског рата, 1948. године, општина Црна Трава имала је 13.614 становника.
На последњем попису — 1.063.
Само насеље Црна Трава — 338 људи.
То нису само бројеви.
То су угашена огњишта. Празне куће. Школе без деце. Њиве без домаћина. Родитељи чија су деца далеко. Села у којима више нема ко да се роди.
А говоримо о величанственом, вредном и радном народу. О чувеним црнотравским неимарима који су градили широм наше земље.
ГРАДИЛИ СУ ДРУГИМА ГРАДОВЕ, А ЊИХОВ КРАЈ СЕ ДАНАС ГАСИ!
Зато Црна Трава данас није само питање једне мале општине. Она је питање опстанка Србије.
Постоји стара легенда о имену Црне Траве, везана за Косовски бој и траву која је омамила војнике на путу ка Косову. Колико је у том предању историје, а колико легенде, нека утврђују историчари.
Али данас знам једно:
СРБИЈА ВИШЕ НЕ СМЕ ДА БУДЕ УСПАВАНА!
Није више пет до дванаест.
ДВАНАЕСТ И ПЕТ ЈЕ!
Од 2016. до 2025. године Србија је само због већег броја умрлих него рођених изгубила скоро 435.000 људи. Томе треба додати људе који су отишли из земље тражећи своју будућност далеко од куће.
То је канцер који морамо да зауставимо пре него што метастазира кроз целу Србију.
Данас је Црна Трава. А ако нас она не пробуди, сутра ће исти проблем бити све већи у другим селима, општинама и градовима.
Зато кажем:
ХОЋУ ДА ОД ЦРНЕ ТРАВЕ НАПРАВИМО ЗЕЛЕНУ ТРАВУ!
Не мислим да јој променимо име. Хоћу да променимо њену судбину.
Хоћу да зелена трава поново буде симбол живота. Да се отварају затворене куће. Да се чује дечји смех. Да се рађају деца. Да млади остају. Да се они који су отишли враћају. Да унуци поново отварају врата својим дедама и бакама, уместо да се породице гледају преко телефона из туђине.
Црној Трави не треба сажаљење.
ЦРНОЈ ТРАВИ ТРЕБА ЕКОНОМСКА РЕВОЛУЦИЈА!
И ја знам како то можемо да урадимо.
Годинама говорим да Србија мора да промени систем. Не може се о судбини човека у Црној Трави одлучивати само из канцеларије у Београду.
Зато сам још 2004. године предлагао снажну регионализацију Србије. Мој програм је Србија организована кроз шест снажних региона, са управом која је близу грађанину и која свакодневно одговара за резултат.
Грађанин мора да зна коме се обраћа и када ће добити одговор. Инвеститор који жели да отвори погон, фарму, хотел, туристички комплекс, ИТ центар или други посао не сме месецима и годинама да обилази шалтере.
Нема губљења предмета. Нема бесконачног чекања. Нема корупције.
Ко у администрацији намерно задржава предмет и не одговара грађанину, мора да сноси одговорност у складу са законом.
Истовремено, Србији не треба скупа и прегломазна бирократија.
Мој програм је:
■ 125 НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА.
■ 12 МИНИСТАРСТАВА — КАО 12 АПОСТОЛА.
■ УПОЛА МАЊА И ДАЛЕКО ЕФИКАСНИЈА АДМИНИСТРАЦИЈА.
■ ШЕСТ СНАЖНИХ РЕГИОНА.
Државни новац морамо да усмеримо тамо где је најпотребнији — у породицу, децу, пензионере, производњу, инфраструктуру и нова радна места.
Мој програмски циљ је и најнижа пензија од 600 евра.
Али овде, у Црној Трави, постоји питање још важније од висине пензије:
ХОЋЕ ЛИ ОВДЕ БИТИ УНУКА ДА ОТВОРИ ВРАТА СВОМ ДЕДИ И БАКИ?
То је питање Србије.
Зато предлажем да Црна Трава постане НАЦИОНАЛНИ ПИЛОТ-ПРОЈЕКАТ ОБНОВЕ ОПШТИНА КОЈЕ НЕСТАЈУ.
Да направимо посебан развојни програм. Да доведемо инвестиције. Да развијамо малу привреду, пољопривреду, туризам и дигиталну економију. Да обезбедимо најсавременију инфраструктуру и интернет. Да дамо снажне подстицаје младим породицама које желе овде да живе, раде и подижу децу.
У 21. веку, у времену вештачке интелигенције и дигиталне револуције, човек из Црне Траве може да ради за компанију у Београду, Лондону, Њујорку или Токију, а да живи на својој земљи. Зашто би онда морао да напусти дедовину?
Хоћу да за десет година у Црној Трави више не бројимо колико је људи отишло.
ДА БРОЈИМО КОЛИКО СЕ ВРАТИЛО.
Да бројимо колико је деце рођено. Колико је кућа поново отворено. Колико је младих породица дошло. Колико је предузећа основано. Колико је радних места створено.
То је моја политика.
ОД ЦРНЕ ТРАВЕ ДО ЗЕЛЕНЕ ТРАВЕ!
ОД НЕСТАЈАЊА ДО РАЂАЊА!
ОД ОДЛАСКА ДО ПОВРАТКА!
ОД СИРОМАШТВА ДО РАДА И СТВАРАЊА!
Али Србија се не може обновити само новцем, путевима и фабрикама. Она се мора обновити и поверењем међу људима.
Зато данас желим да поменем и Прешево, Бујановац и Медвеђу.
Тамо су нас грађани примили величанствено. Примили су нас и Срби и Албанци. Разговарали смо отворено, људски и пријатељски. Чули смо њихову велику жељу за миром, развојем, радним местима и заједничким животом.
Приликом отварања канцеларије Покрета СНАГА СРБИЈЕ у Прешеву заједно су били и Срби и Албанци. Многи од њих постали су чланови нашег покрета, јер су препознали политику која људе не дели, него их окупља око рада, породице и бољег живота.
Албанци из Прешева, Бујановца и Медвеђе нису заборавили ни улогу БК телевизије. У времену када нису имали довољно могућности да се њихов глас чује, БК телевизија им је отворила простор да говоре о својим проблемима, потребама и очекивањима. Дала им је прилику да се обрате целој Србији.
То људи памте. Памте ко их је саслушао. Памте ко их је поштовао. Памте ко им је пружио руку.
Заједно са тадашњим народним послаником Ризом Халимијем радио сам на отварању политичких, економских и развојних контаката између Београда и Тиране. Покретали смо удружења, повезивали привреднике и отварали врата сарадњи.
Покренута је и авио-линија Тирана–Београд и Београд–Тирана, која је постала симбол поновног повезивања људи, привреде и две престонице.
Нисмо питали ко је Србин, а ко Албанац.
Питали смо:
КАКО ДА ЉУДИ ЖИВЕ БОЉЕ?
Како да отворимо радна места? Како да деца остану? Како да пољопривредник прода свој производ? Како да привредници сарађују? Како да људи живе у миру и да једни другима буду добре комшије?
И зато сам посебно поносан што су нам данас грађани албанске националности јавно исказали захвалност и подршку. Говорили су о пријатељству, заједничком животу и суживоту са Србима. Рекли су да Србији треба човек који може да помири људе и повеже читав регион.
То је политика коју водим целог живота.
НЕ ПОЛИТИКА ПОДЕЛА — НЕГО ПОЛИТИКА ПОВЕЗИВАЊА.
НЕ ПОЛИТИКА СУКОБА — НЕГО ПОЛИТИКА РАЗВОЈА.
НЕ ПОЛИТИКА МРЖЊЕ — НЕГО ПОЛИТИКА ЗАЈЕДНИЧКОГ ЖИВОТА.
Као што Црну Траву морамо да вратимо у живот, тако морамо да развијамо Прешево, Бујановац, Медвеђу и сваки други крај Србије.
Ниједна општина не сме бити заборављена. Ниједан грађанин не сме бити грађанин другог реда.
Без обзира на то да ли се зове Јован, Риза, Марко или Арбен, сваки човек жели исто: посао, сигурност, мир, дом и будућност за своју децу.
СРБИЈА МОРА ДА БУДЕ КУЋА СВИХ ЊЕНИХ ГРАЂАНА!
Зато данас из Црне Траве говорим и председнику државе, и Влади, и опозицији, и свим политичарима, али пре свега грађанима Србије:
ПРОБУДИТЕ СЕ!
Немамо више право да кажемо — има времена.
НЕМА ВРЕМЕНА.
Није пет до дванаест.
ДВАНАЕСТ И ПЕТ ЈЕ!
Али није касно.
Док постоји једна породица која жели да остане, један млади човек који жели да се врати и једно дете које овде може да се роди — Србија има за шта да се бори.
Ја верујем у Црну Траву. Ја верујем у Прешево, Бујановац и Медвеђу. Ја верујем у сваку општину и сваког грађанина Србије.
И знам да економским програмом, инвестицијама, новим радним местима, помирењем људи и потпуно другачијом организацијом државе можемо да вратимо живот нашим општинама.
АКО ОЖИВИМО ЦРНУ ТРАВУ, ПОКАЗАЋЕМО ДА МОЖЕМО ДА ОЖИВИМО СВАКО СЕЛО И СВАКУ ОПШТИНУ СРБИЈЕ КОЈА ДАНАС НЕСТАЈЕ.
Зато данас одавде шаљем поруку целој Србији:
СПАСИМО ЦРНУ ТРАВУ ДА БИСМО СПАСИЛИ СРБИЈУ!
Не дамо наша села. Не дамо наше градове. Не пристајемо да нам деца одлазе зато што им њихова земља није пружила прилику. Не дамо да нас националне и политичке поделе спрече да заједно градимо бољи живот.
ВРАТИЋЕМО ЖИВОТ ТАМО ГДЕ СЕ ДАНАС ГАСИ.
ВРАТИЋЕМО ДЕЦУ ТАМО ГДЕ СУ ДАНАС ПРАЗНЕ КУЋЕ.
ВРАТИЋЕМО НАДУ ТАМО ГДЕ СУ ЉУДИ ПРЕСТАЛИ ДА ВЕРУЈУ.
ПОВЕЗАЋЕМО ЉУДЕ ТАМО ГДЕ СУ ИХ ДРУГИ ДЕЛИЛИ.
ОД ЦРНЕ ТРАВЕ НАПРАВИЋЕМО ЗЕЛЕНУ ТРАВУ — СИМБОЛ НОВОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ!
ПОРОДИЦА ЈЕ СНАГА СРБИЈЕ!
Живела Црна Трава!
Живели Прешево, Бујановац и Медвеђа!
Живела Србија!

Богољуб Карић
Покрет СНАГА СРБИЈЕ – БК

О А У Т О Р У
Богољуб Карић (Пећ, 1954) српски је привредник, оснивач и председник Покрета Снага Србије – БК. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Приштини, а магистрирао на Економском факултету у Нишу, са темом из организације и развоја мале привреде.
Заједно са браћом, из скромних почетака изградио је БК Групу — једну од највећих привредних групација у југоисточној Европи, која је пословала у телекомуникацијама, банкарству, грађевинарству, пољопривреди, медијима и образовању и запошљавала десетине хиљада људи. Оснивач је Универзитета Браћа Карић, првог приватног универзитета у Србији, и Фондације Браћа Карић, кроз коју већ деценијама подржава науку, културу, спорт, православну духовност, обнову манастира и школовање младих.
Као кандидат на председничким изборима 2004. године добио је поверење више стотина хиљада грађана. Исте године основао је Покрет Снага Србије, чију политику и данас води. Добитник је бројних домаћих и међународних признања за привредни допринос и хуманитарни рад.