МОШТИ СВЕТЕ МАРИНЕ У ЦРКВИ У КОЊЕВИЋИМА

30. јул 2014.

Српска православна црква данас прославља Свету великомученицу Марину. Света Марина или Огњена Марија је живела у време цара Диоклецијана, љутог гонитеља и убице хришћана. Њени родитељи су били незнабошци – пагани, па се због њене вере у Христа, њен отац одрекао ћерке хришћанке. Иако је имала само 12 година, царски намесник Олимврије пожели да му она буде жена. То она одби и исповеди да је хришћанка и зато су је подвргли љутим мукама. Сву рањиву и крваву бацише у тамницу. Њој се јави сам Господ Исус Христос и исцели јој све ране. Затим је бацише у огањ и у воду потопише, а на крају је и мачем посекоше.

Данас се њене свете мошти чувају у манастиру Ватопед на Светој Гори, а један део у манастиру у Албанији на Охридском језеру. Ову светињу поштују, не само хришћани, већ и тамошњи муслимани.

Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дирнути ни у светињу, нити у имовину овог манастира.

Део моштију Свете великомученице Марине налази се и у цркви Светог цара Константина и царице Јелене у Коњевићима. Мошти су се обреле у Коњевићима заслугом Владике Николаја Велимировића, који је освештао цркву 1935. године. На вечерњој служби уочи празника, као и на сам празник Свете великомученице Марине, у цркви у Коњевићима износе се мошти ове светитељке. Прилику да целивају њене мошти имају сви верници и недељом, када се служи Света архијерејска литургија.

Св. Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болести, најчешће рака, у тешким породичним ситуацијама и код болести деце.

Од недавно се на вечерњој служби у цркви у Коњевићима петком у 18 часова чита акатист Светом Нектарију Егинском.  Са острва Егина, где се налазе мошти овог нововековног свеца, грчког монаха и чудотворца, чије мошти лече, старешина цркве Светог цара Константина и царице Јелене, јереј Миодраг Тодоровић донео је и освећено уље Светог Нектарија, којим ће петком, након читања акатиста, помазивати вернике.

Свети Нектарије лечи људе од душевних и телесних болести, а посебно му се моле болесници који болују од рака. Многе здравствене установе га прослављају као свог заштитника, а Институт за онкологију и радиологију Србије обележава Св. Нектарија као своју славу.

Храм Светог Цара Константина и Јелене је подигнут највероватније пре 1790. године, јер од тада датира антиминс на ком се служи света литургија, а који и данас постоји у храму. Првобитна црква – брвнара подигнута је у време Карађорђа, који је лично дао 10 златних дуката да се храм сагради. Кроз наредних 100 година ова црква – брвнара претрпела је оштећења од великих снегова који су утицали да конструкција крова на крају попусти. Наиме, 1924. године народ се заједно са свештеником Владимиром обратио Првосвештеном епископу Димитрију са молбом да стару брвнару сруше, а да на њеном месту подигну нови зидани храм. Ту молбу владика је одбио и дао благослов само да се већ постојећа брвнара обнови. Народ је, упркос одлуци Владике, ипак срушио стару брвнару и на њеном месту подигао данашњи храм 1925. године. Храм је 1935. године освештао Његово Преосвештенство Епископ жички Николај Велимировић и том приликом је и донео мошти Свете Великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија.

Храм Светог цара Константина и царице Јелене старадао је од земљотреса новембра 2010. године, када је тешко оштећен. Ову светињу, коју је свом народу у наслеђе оставио најпре Карађорђе, а затим Свети Владика Николај, а која сведочи о том времену, потребно је обновити, да сведочи и о садашњем времену. Ово је прилика да се, зарад спасења будућих покољења, народ одужи за указано поверење и  благодат.