MOŠTI SVETE MARINE U CRKVI U KONJEVIĆIMA

30. jul 2014.

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetu velikomučenicu Marinu. Sveta Marina ili Ognjena Marija je živela u vreme cara Dioklecijana, ljutog gonitelja i ubice hrišćana. Njeni roditelji su bili neznabošci – pagani, pa se zbog njene vere u Hrista, njen otac odrekao ćerke hrišćanke. Iako je imala samo 12 godina, carski namesnik Olimvrije poželi da mu ona bude žena. To ona odbi i ispovedi da je hrišćanka i zato su je podvrgli ljutim mukama. Svu ranjivu i krvavu baciše u tamnicu. Njoj se javi sam Gospod Isus Hristos i isceli joj sve rane. Zatim je baciše u oganj i u vodu potopiše, a na kraju je i mačem posekoše.

Danas se njene svete mošti čuvaju u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, a jedan deo u manastiru u Albaniji na Ohridskom jezeru. Ovu svetinju poštuju, ne samo hrišćani, već i tamošnji muslimani.

Toliko poštovanja imaju Turci prema ovoj svetinji, da nikad nisu hteli dirnuti ni u svetinju, niti u imovinu ovog manastira.

Deo moštiju Svete velikomučenice Marine nalazi se i u crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima. Mošti su se obrele u Konjevićima zaslugom Vladike Nikolaja Velimirovića, koji je osveštao crkvu 1935. godine. Na večernjoj službi uoči praznika, kao i na sam praznik Svete velikomučenice Marine, u crkvi u Konjevićima iznose se mošti ove svetiteljke. Priliku da celivaju njene mošti imaju svi vernici i nedeljom, kada se služi Sveta arhijerejska liturgija.

Sv. Marini verni se obraćaju molitvama za izbavljenje od demonske posednutosti i tražeći pomoć u lečenju mnogih bolesti, najčešće raka, u teškim porodičnim situacijama i kod bolesti dece.

Od nedavno se na večernjoj službi u crkvi u Konjevićima petkom u 18 časova čita akatist Svetom Nektariju Eginskom.  Sa ostrva Egina, gde se nalaze mošti ovog novovekovnog sveca, grčkog monaha i čudotvorca, čije mošti leče, starešina crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene, jerej Miodrag Todorović doneo je i osvećeno ulje Svetog Nektarija, kojim će petkom, nakon čitanja akatista, pomazivati vernike.

Sveti Nektarije leči ljude od duševnih i telesnih bolesti, a posebno mu se mole bolesnici koji boluju od raka. Mnoge zdravstvene ustanove ga proslavljaju kao svog zaštitnika, a Institut za onkologiju i radiologiju Srbije obeležava Sv. Nektarija kao svoju slavu.

Hram Svetog Cara Konstantina i Jelene je podignut najverovatnije pre 1790. godine, jer od tada datira antimins na kom se služi sveta liturgija, a koji i danas postoji u hramu. Prvobitna crkva – brvnara podignuta je u vreme Karađorđa, koji je lično dao 10 zlatnih dukata da se hram sagradi. Kroz narednih 100 godina ova crkva – brvnara pretrpela je oštećenja od velikih snegova koji su uticali da konstrukcija krova na kraju popusti. Naime, 1924. godine narod se zajedno sa sveštenikom Vladimirom obratio Prvosveštenom episkopu Dimitriju sa molbom da staru brvnaru sruše, a da na njenom mestu podignu novi zidani hram. Tu molbu vladika je odbio i dao blagoslov samo da se već postojeća brvnara obnovi. Narod je, uprkos odluci Vladike, ipak srušio staru brvnaru i na njenom mestu podigao današnji hram 1925. godine. Hram je 1935. godine osveštao Njegovo Preosveštenstvo Episkop žički Nikolaj Velimirović i tom prilikom je i doneo mošti Svete Velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija.

Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene staradao je od zemljotresa novembra 2010. godine, kada je teško oštećen. Ovu svetinju, koju je svom narodu u nasleđe ostavio najpre Karađorđe, a zatim Sveti Vladika Nikolaj, a koja svedoči o tom vremenu, potrebno je obnoviti, da svedoči i o sadašnjem vremenu. Ovo je prilika da se, zarad spasenja budućih pokoljenja, narod oduži za ukazano poverenje i  blagodat.