Truba kao srce Srbije: Porodica Karić dodelila nagrade na 64. Saboru trubača u Guči

Ovogodišnji, 64. Dragačevski sabor trubača u Guči, ostaće upamćen po vrhunskoj muzici, nezaboravnoj atmosferi i veličanstvenom finalu u kome su najbolji među najboljima poneli zaslužena priznanja.

Nagradu porodice Karić, koja se tradicionalno dodeljuje najboljem trubaču Sabora, osvojio je David Bajramović iz orkestra Elvisa Bajramovića iz Bojnika – mladi umetnik čija je truba, iako tek na početku puta, već dobila boju i dubinu kakvu imaju samo najveći majstori. Njegova muzika nosi dah zavičaja, snagu porodičnog nasleđa i radost što se prenosi sa generacije na generaciju.

Titulu „Maestro trube“ poneo je Vladimir Ivanović iz Zagužanja, čiji je orkestar proglašen za najbolji ovogodišnjeg Sabora. Njegova svirka je spoj tehničke savršenosti i emocije koja na prvi ton osvaja publiku.

Sabor je ove godine imao i posebnu simboliku – domaćin je bio legendarni Boban Marković, čovek čije ime predstavlja istoriju srpske trube. Njegovo prisustvo u Guči bilo je više od počasti – bilo je podsetnik da prava umetnost ne stari, već vremenom postaje još vrednija.

Poezija u zvuku trube

Svaka nagrada u Guči nije samo priznanje talentu, već i odgovornost da se čuvaju koreni. Zvuk trube ovde nije obična muzika – on je jezik duše, molitva i pesma u isto vreme. U njemu su i smeh i suze, i svadbena radost i sećanje na one koji više nisu s nama.

Porodica Karić, svojom podrškom, pokazuje da se kulturno blago ne meri novcem, već ljudima koji ga čuvaju i prenose. Njihova nagrada je više od trofeja – ona je most između prošlosti i budućnosti, znak da tradicija živi sve dok ima onih koji u nju veruju.

A u Guči, dok se noć spuštala na Dragačevo, trube su pevale kao da razgovaraju sa nebom. I taj razgovor, taj večni dijalog između čoveka i zvuka, nastaviće da traje sve dok postoje ljudi koji u njemu prepoznaju sebe.